1 U dane one ustade Matatija, sin Jovana Simonovog, sveštenik od sinova Joarivovih, iz Jerusalima, i nastani se u Modinu.

2 I beše u njega pet sinova: Jovan zvani Gadi,

3 Simon zvani Tasi,

4 Juda zvani Makavej,

5 Eleazar zvani Avaran, Jonatan zvani Apfus.

6 I on vide hule koje bivaju u Judi (Judeji) i u Jerusalimu,

7 I reče: "Avaj, zašto se rodih da vidim opustošenje (σύντριμμα propast) naroda moga i opustošenje (σύντριμμα propast) Grada Svetoga, i da tamo sedim (zaludan) kada se on davaše u ruke neprijatelja i Svetinja u ruke tuđinaca?

8 Hram njegov postade kao čovek neslavan;

9 Sasude slave njegove zaplenjene odneše; poklaše odojčad njegovu na trgovima njegovim, mladiće njegove mačem neprijatelja.

10 Koji još neznabožni narod ne nasledi carstvo njegovo i ne uze plen njegov?

11 Sav ukras njegov bi oduzet; umesto slobodnoga postade rob.

12 I gle, Svetinje naše i lepota naša i slava naša opusteše, i oskrnaviše ih neznabožni narodi.

13 Zašto će nam još život?"

14 I razdra Matatija i sinovi njegovi haljine svoje, i obukoše se u kostret i plakahu gorko.

15 Α ljudi carevi, koji prisiljavahu na otpadništvo, dođoše u Modin grad, da prinesu žrtve.

16 I mnogi iz Izrailja priđoše im, a Matatija i sinovi njegovi okupiše se (posebno).

17 I carevi ljudi obratiše se Matatiji i rekoše mu, govoreći: "Gospodar si, i slavan, i veliki u ovom gradu, i oslonjen na sinove i braću.

18 Sada, dakle, priđi prvi i izvrši naredbu carevu, kao što učiniše svi narodi i ljudi Judejci i oni koji su ostali u Jerusalimu; i bićeš ti i dom tvoj među prijateljima carevim; i ti i sinovi tvoji bićete proslavljeni srebrom i zlatom i mnogim darovima."

19 I odgovori Matatija i reče jakim glasom: "Ako i svi narodi, koji su u domu carstva carevog, poslušaju njega da odstupi svaki od (bogo)služenja otaca svojih, i prihvate naredbe njegove,

20 No ja i sinovi moji i braća moja hodićemo u Zavetu otaca naših.

21 Neka nam se smiluje (Nebo Bog) da ne ostavimo Zakon i uredbe (zapovesti NJegove).

22 Careve reči nećemo poslušati da prestupimo (bogo)služenje naše desno ili levo."

23 I kad prestade govoriti reči ove, pristupi čovek Judejac pred očima sviju da po naredbi carevoj prinese žrtvu na oltaru (idolskom) u Modinu.

24 I vide to Matatija i uzrevnova, i zadrhtaše bubrezi (srce) njegovi, i podiže gnjev po pravdi, i potrčavši zakla ga na oltaru.

25 I čoveka careva, koji nagonjaše da se prinesu žrtve, ubi u onaj čas, i oltar sruši.

26 I porevnova za Zakon, kao što učini Fines Zamvriji sinu Salomovom.

27 I povika Matatija u gradu snažnim glasom, govoreći: "Svaki koji revnuje za Zakon i drži se Zaveta neka izađe za mnom!"

28 I izbeže on i sinovi njegovi u gore, i ostavite sve što imadoše u gradu.

29 Tada mnogi, koji iskahu pravdu (δικαιοσύνην - pravednost) i sud (Božiji), siđoše u pustinju da tamo borave,

30 Oni i sinovi njihovi i žene njihove i stoka njihova, jer se nad njima umnožiše zla.

31 I bi javljeno carevim ljudima i vojnim snagama koje behu u Jerusalimu u gradu Davidovom, da ljudi, koji pogaziše zapovest carevu, iziđoše u skloništa (pećine) u pustinji.

32 I pojuriše za njima mnogi (vojnici) i dostigavši ih utaboriše se naspram njih i spremiše protiv njih rat u dan subotnji.

33 I rekoše im: "Dosta je dosad! Izađite i postupite po reči carevoj, i živećete."

34 I rekoše: "Nećemo izaći, niti ćemo izvršiti reč carevu da oskvrnimo dan subotnji."

35 I oni ubrzaše napad na njih.

36 A ovi im ne odgovoriše, niti im kamenom uzvratiše, niti zagradiše skloništa,

37 Govoreći: "Umrimo svi u prostoti (nevinosti) našoj. Svedoči nam Nebo i Zemlja da nas ubijate nepravedno."

38 I ustaše (vojnici) protiv njih na borbu u subotu; i ovi izginuše, i žene njihove i deca njihova i stoka njihova, oko hiljadu duša ljudskih.

39 I doznade Matatija i prijatelji njegovi, i plakahu nad njima gorko.

40 I reče čovek bližnjemu svojemu: "Ako svi učinimo kao što braća naša učiniše, i ne budemo ratovali protiv neznabožaca za duše naše i za uredbe (δικαιώματα - Zakonske naredbe) naše, sada će nas brzo istrebiti sa zemlje."

41 I odlučiše onoga dana, govoreći: "Svaki čovek koji bi došao protiv nas da ratuje u dan subotnji, ratovaćemo protiv njega, i nećemo izginuti svi, kao što izginuše braća naša u zbegovima."

42 Tada se sabra k njima sva zajednica (συναγωγή) Asideja, moćni junaci iz Izrailja, svaki dobrovoljac Zakona;

43 I svi koji bežahu od zala pridodaše se njima i postaše im podrška.

44 I sastaviše vojnu snagu, i napadoše na grešnike u gnjevu svome, i na ljude bezakonja u srdžbi svojoj. A ostali se razbežaše po neznabožačkim narodima da se spasu.

45 I prokruži onaokolo Matatija i prijatelji njegovi i srušiše oltare (idolske).

46 I obrezivahu silom decu neobrezanu, koju nađoše u oblastima Izrailjevim.

47 I proteraše sinove gordosti; i uspevaše delo (Božije) u rukama njihovim.

48 I branjahu Zakon od ruku neznabožaca i od ruku careva, i ne dadoše rog (moć i pobedu) grešnome.

49 I približiše se dani Matatijini da umre, i reče sinovima svojim: "Sada se utvrdi gordost i pokor, i vreme katastrofe, i gnjev jarosti.

50 I sada, deco, revnujte za Zakon i dajte duše svoje za Zavet otaca naših.

51 I sećajte se dela otaca naših koja učiniše u naraštajima svojim, i dobićete slavu veliku i ime večno.

52 Ne nađe li se Avram veran u iskušenju, i uračuna mu se u pravednost?

53 Josif u vreme stešnjenja svoga održa zapovest (Božiju), i postade gospodar Egipta.

54 Fines, otac naš, revnujući revnošću (za Zakon), dobi zavet sveštenstva večnoga.

55 Isus (Navin) ispunjujući reč (Mojsijevu), postade sudija u Izrailju.

56 Halev posvedočavajući pred crkvom (sabranjem narodnim), dobi nasleđe zemlje (obećane).

57 David u milosti (krotosti, pobožnosti) svojoj, nasledi presto carstva na vekove.

58 Ilija, revnujući revnošću za Zakon, bi uznet kao u nebo.

59 Ananija, Azarija, Misail, verujući spasoše se iz ognja.

60 Danilo (prorok), u prostoti (nevinosti), bi izbavljen iz usta lavova.

61 I tako shvatite iz naraštaja u naraštaj, da svi koji se uzdaju u NJega, neće oslabiti.

62 I ne uplatite se od reči (pretnji) čoveka grešnika, jer je slava njegova u đubretu i u crvima;

63 Danas se uzdigne, a sutra ga nema nigde, jer se vrati u prah svoj, i pomisao njegova propade.

64 A vi, deco, hrabrite se i jačajte u Zakonu, jer ćete se u njemu proslaviti.

65 I gle Simeon, brat vaš, znam da je čovek od saveta, njega slušajte u sve dane, on će vam biti kao otac.

66 I Juda Makavej, silan junak od mladosti svoje, on će vam biti vojskovođa i ratovaće rat protiv naroda.

67 I vi okupite oko vas sve koji izvršuju Zakon, i osvetite pravdu narodu vašem.

68 Uzvratite uzdarje (dug, odmazdu) neznabošcima, i pazite na naredbe Zakona."

69 I blagoslovi ih (Matatija), i bi pribrojan ocima svojim.

70 I umre u sto četrdeset šestoj godini*; i pogreboše ga sinovi njegovi u grobove otaca njegovih u Modinu. I oplaka ga sav Izrailj plačom velikim.