1 I iziđe Jovan iz Gazare i javi Simonu, ocu svome, šta učini Kendevej.

2 I dozva Simon dvojicu sinova svojih starijih, Judu i Jovana, i reče im: "Ja i braća moja i dom oca mojega ratovasmo ratove Izrailjeve od mladosti do današnjeg dana, i bi dat uspeh (εύοδώθή) rukama našim da izbavimo Izrailj mnogo puta.

3 A sada ostarih, a vi ste po milosti (Božijoj) dovoljno uzrasli godinama. Budite umesto mene i brata moga, i izađite i borite se za narod (του έθνους) naš, a pomoć s Neba neka bude s vama!"

4 I izabra (Jovan) iz zemlje dvadeset hiljada ljudi ratnika i konjanike, i otidoše na Kendeveja, i spavahu u Modinu.

5 I ustavši ujutro otidoše u dolinu, i gle velika vojska u susret njima, pešadija i konjica; i beše potok između njih.

6 I postroji se naspram lica njihova on (Jovan) i narod njegov (vojska). I vide narod uplašen da pređe potok, i pređe on prvi, i videše ga ljudi (vojnici) pa pređoše za njim.

7 I razdeli narod (pešake) i konjanike (stavi) usred pešadije. A konjica neprijatelja beše vrlo velika.

8 I zatrubiše sveštenim trubama; i bi poražen Kendevej i tabor njegov; i padoše između njih (nasmrt) ranjeni mnogi, a preostali pobegoše u tvrđavu.

9 Tada bi ranjen Juda brat Jovanov. A Jovan ih gonjaše dok ne dođe u Kedron, koji sagradiše.

10 I oni pobegoše u kule koje su u poljima Azota, i zapali ih ognjem. I padoše od njih oko dve hiljade ljudi. I vrati se (Jovan) u zemlju Judeju s mirom.

11 A Ptolemej, sin Avuvov, beše postavljen za stratega u polju Jerihona, i imaše srebro i zlato mnogo;

12 Jer beše zet prvosveštenikov (Simonov).

13 I uznese se srce njegovo i namisli da ovlada zemljom, i smišljaše prevaru protiv Simona i sinova njegovih da ih ubije.

14 A Simon obilažaše (έφοδεύων - obilazeći nadgledaše) gradove u zemlji i staraše se za potrebe njihove. I siđe u Jerihon on i Matatija i Juda, sinovi njegovi, godine sto sedamdeset sedme*, meseca jedanaestoga - to je mesec Savat (februar).

15 I primi ih s lukavošću sin Avuvov u tvrđavicu zvanu Dok, koju sagradi, i učini im bogato piće (gozbu), a sakri tamo ljude (vojnike).

16 I kad se napi Simon i sinovi njegovi, ustade Ptolemej i oni s njime, i uzeše oružje svoje i jurnuše Simonu u sobu gozbe, i ubiše njega i dvojicu sinova njegovih i neke od slugu njegovih.

17 I učini verolomstvo (άθεσίαν - bezakonje) veliko, i uzvrati zlom za dobro.

18 I napisa o ovome Ptolemej te posla caru (Antiohu VII) da mu pošalje vojsku u pomoć i predaće mu zemlju njihovu i gradove.

19 I posla druge (ljude) u Gazaru da ubiju Jovana, i tisućnicima (u vojsci) posla pisma da mu dođu da im da srebra i zlata i darove;

20 I druge posla da zauzmu Jerusalim i goru Svetinje (Hrama).

21 I pretekavši neko kaza Jovanu u Gazari da je ubijen otac njegov i braća njegova, i da je poslao (Ptolemej) i tebe da ubiju.

22 I čuvši to užasnu se veoma (Jovan), i pohvata ljude koji behu došli da ga ubiju i pogubi ih, jer je doznao da su tražili da ga pogube.

23 I ostale reči (istorije) Jovanove, i ratovanja njegova, i dobri podvizi njegovi kojima se podvizavaše (των άνδρα - γαθιών αύτοϋ ων άνδραγάθησεν), i građenje zidova koje izgradi, i dela (των πράξεων) njegova,

24 Gle, sve je to zapisano u knjizi dana (letopisu, hronici) prvosvešteništva njegovog, od kada postade prvosveštenik posle oca svoga.

Analiza
Pretraga