1 I posla Antioh (VII Sidet) sin Dimitrija (I Sotira) cara, poslanice sa ostrva morskih Simonu (prvo)svešteniku i etnarhu Judeja i svemu narodu.

2 I behu sa ovakvim sadržajem: "Car Antioh – Simonu velikom svešteniku i etnarhu i narodu Judejskom - da se raduje!

3 Pošto neki ljudi pogubni (zlovredni) ovladaše carstvom otaca naših, i nameravam da ponovo dobijem carstvo, da bi ga vaspostavio kako je bilo pre, pa najmih mnošto vojske i načinih ratne lađe;

4 I nameravam da se iskrcam u zemlju, da bih kaznio upropastitelje zemlje naše i opustošitelje mnogih gradova u carstvu mojem.

5 Sada, dakle, potvrđujem ti sva oslobođenja poreza koja su ti otpustili carevi pre mene, i ostala davanja što su ti otpustili.

6 I dozvoljavam ti da činiš kovanje sopstvenog novca zemlji tvojoj;

7 A Jerysalim i Svetinja da budu slobodni; i sve oružje koje si napravio, i utvrđenja koja si sagradio i držiš, neka ti ostanu.

8 I svako dugovanje carsko, i buduća davanja carska, od sada i na sva vremena, otpuštaju ti se.

9 A kada budemo ovladali carstvom našim, proslaviću tebe i narod tvoj i Svetinju (Hram) slavom velikom, tako da bude poznata slava vaša po svoj zemlji."

10 Godine sto sedamdeset četvrte* dođe Antioh (VII Sidet) u zemlju otaca svojih, i priđoše mu sve vojne snage, tako da malobrojne ostaše sa Trifonom.

11 I gonjaše ga Antioh car, i bežeći dođe u Doru, koja je na moru.

12 Jer vide da se skupiše na njega zla, i ostavi ga vojska.

13 I ulogori se Antioh kod Dore i sa njim sto dvadeset hiljada ljudi ratnika i osam hiljada konjice.

14 I opkoli grad, i lađe sa mora priđoše, i pritiskaše grad s kopna i s mora, i ne pusti nikoga da izađe ili uđe.

15 I dođe Numinije i oni s njime iz Rima imajući poslanice (upućene od njih) carevima i zemljama, u kojima beše napisano ovo:

16 "Levkije konzul Rimljana Ptolomeju caru (VII Fiskonu Evergetu) - da se raduje!

17 Poslanici Judeja dođoše k nama, prijatelji naši i saveznici, obnavljajući od početka prijateljstvo i savezništvo, poslani od Simona prvosveštenika i naroda (του δήμου) Judejskog.

18 I donesoše štit zlatni od hiljadu kesa (vrednosti).

19 Bi nam, zato, ugodno da napišemo carevima i zemljama da im ne traže zla i ne ratyjy protiv njih i gradova njihovih i zemlje njihove; i da ne budu saveznici neprijateljima njihovim.

20 A bi nam po volji da primimo štit od njih.

21 Ako pak neki pogubnici (izdajnici) pobegoše iz zemlje njihove vama, predajte ih Simonu prvosvešteniku da im presudi po zakonu njihovom."

22 I isto napisaše Dimiriju (II Nikanoru) caru, i Atalu (Pergamskom), Ariaratu (Kapadokijskom) i Arsaku (Persijskom),

23 I u sve zemlje, i u Sampsamu, i Spartancima, i na Dilos, i u Mindo, i u Sikion, i u Kariju, i na Samos, i u Pamfiliju, i u Likiju, i u Halikarnas, i na Rodos, i u Fasilidu, i na Kos, i u Sidu, i u Aradon, i u Gortinu, i u Knidu, i na Kipar, i u Kirinu.

24 A prepis njihov napisaše (dostaviše) Simonu prvosvešteniku.

25 A Antioh (VII Sidet) car ulogori se kod Dore po drugi put, pružajući na svaki način na nju ruke, i praveći opsadne sprave; i zatvori Trifona da ne može ulaziti ni izlaziti.

26 I posla njemu (Antiohu) Simon dve hiljade ljudi izabranih da se bore uz njega, i srebro i zlato i oruđa dovoljno.

27 I ne htede ih primiti, nego odbaci sve što mu je ranije obećao, i otuđivaše se od njega.

28 I posla k njemu Atinovija, jednoga od prijatelja svojih, da s njime porazgovara, govoreći: "Vi držite Jopu i Gazaru i tvrđavu u Jerusalimu, gradove carstva moga.

29 Njihove okoline opustošiste i učiniste ranu veliku na zemlji; i zagospodariste mnogim mestima u carstvu mojem.

30 Sada, dakle, predajte gradove koje zauzeste i poreze mesta kojima ovladaste, izvan granica Judeje.

31 Ako li ne, dajte umesto njih petsto talanata srebra, i za rušenje što porušiste i za poreze gradova još drugih petsto talanata. Ako li ne, doći ćemo i zaratiti protiv vas."

32 I dođe Atinovije, prijatelj carev, u Jerusalim, i vide slavu Simonovu, i odaju (kabinet) sa zlatnim i srebrnim sasudima, i pompu veliku (παράστασιν ίκανήν), i bi zapanjen. I iznese mu reči careve.

33 I odgovorivši Simon, reče mu: "Niti tuđu zemlju uzesmo, niti tuđe držimo, nego je nasleđe otaca našh, koje od neprijatelja naših za neko vreme beše nepravedno ovladano.

34 Mi pak, imajući priliku, držaćemo nasleđe otaca naših.

35 A za Jopu i Gazaru, koje tražiš, one činjahu narodu ranu veliku u zemlji mojoj, za njih ćemo dati sto talanata."

36 I ne odgovori mu (Atinovije) ni reč, nego se vrati s ljutinom caru i kaza mu ove reči, i slavu Simonovu i sve što je video. I razgnjevi se car gnjevom velikim.

37 A Trifon ušavši u lađu pobeže u Ortosiju.

38 I postavi car Kendeveja za nadstratega (έπιστράτηγον) Primorja, i dade mu snage pešadijske i konjičke.

39 I naredi mu da se ulogori naspram Judeje, i zapovedi mu da izgradi Kedron i utvrdi vrata, i da (otuda) vojuje protiv naroda (Judejskog); a sam car gonjaše Trifona.

40 I dođe Kendevej u Jamniju i poče uznemiravati narod i nastupati u Judeju i zarobljavati narod i ubijati.

41 I sagradi Kedron i postavi tamo konjanike i vojsku, da bi izlazeći odatle prolazio putevima Judeje, kao što mu naredi car.

Analiza
Pretraga