1 I godine sto sedamdesete* sabra Dimitrije (II Nikanor) car vojsku svoju i otide u Miriju da pribavi pomoć sebi da bi vojevao na Trifona.

2 I ču Arsak car Persije i Midije da je došao Dimitrije u njegove granice, i posla jednoga od velikaša svojih da ga uhvati živa.

3 I otide i napade tabor Dimitrijev i uhvati ga i dovede ga Arsaku, i vrže ga u tamnicu.

4 I umiri se zemlja Judina u sve dane Simonove, i on iskaše dobra narodu svome, i dopade im se vlast njegova i slava njegova u sve dane.

5 I sa svom slavom svojom uze Jopu za pristanište i učini pristup ostrvima morskim.

6 I proširi granice narodu svome i vladaše (čvrsto) zemljom.

7 I sakupi mnogo zarobljenika (Judejaca iz ruku tuđih), i zagospodari Gazarom i Vetsurom i tvrđavom (Jerusalima), i istrebi nečistote iz nje. I ne beše ko bi mu se suprotstavio.

8 I behu (Judeji) zemljodelci zemlje svoje u miru; i zemlja davaše rod svoj i drveće poljsko plod svoj.

9 Stariji seđahu na trgovima; svi razgovarahu zajedno o dobrima, i mladići obukoše slavu i odelo ratničko.

10 Gradovima davaše hranu i postavi im sprave utvrđenja, dok se ne spominjaše (dok se ne proču) ime slave njegove do krajeva zemlje.

11 Učini mir na zemlji, i veseljaše se Izrailj veseljem velikim.

12 I sede svaki pod čokot svoj i smokvu svoju, i nije bilo ko bi ih plašio.

13 I nestade ratujućeg protiv njih na zemlji, i carevi biše satrveni u dane one.

14 I ukrepi sve smirene (ταπεινούς - ponižene) naroda svoga. Zakon istraživaše (έξεζήτησεν - izučavaše i tražaše izvršenje), i iskoreni svakog bezakonoga i lukavoga.

15 Svetinju (Hrama) proslavi i umnoži sasude njene.

16 I ču se u Rimu da umre Jonatan, i do Sparte, i ožalostiše se veoma.

17 A kada čuše da Simon brat njegov postade prvosveštenik mesto njega, i da on vlada zemljom i gradovima u njoj,

18 Napisaše mu na tablicama bronzanim da obnove sa njim prijateljstvo i savezništvo, koje ustanovite sa Judom i Jonatanom, braćom njegovom.

19 I biše pročitane pred crkvom (sabranjem naroda) u Jerusalimu.

20 I ovo je prepis poslanica, koje poslaše Spartanci: "Načalnici Spartanaca i grad - Simonu svešteniku velikom i starešinama i sveštenicima i ostalom narodu (δήμω) Judejskom, braći - da se raduju!

21 Poslanici poslani narodu našem javiše nam o slavi vašoj i časti, i obradovasmo se dolasku njihovom.

22 I ispisasmo rečeno od njih u zapisnike narodne (του δήμου - opštine), ovako: Numinije sin Antiohov i Antipatar sin Jasonov, poslanici Judejaca, dođoše nam obnavljajući prijateljstvo sa nama.

23 I bi ugodno narodu da primimo ove ljude slavno i da unesemo prepis reči njihovih u zvanične narodne knjige da narod Spartanaca ima uspomenu. A prepis ovoga napisasmo Simonu prvosvešteniku."

24 Posle ovoga posla Simon Numinija u Rim, sa velikim zlatnim štitom teškim hiljadu kesa, da utvrdi savez sa njima.

25 A kad narod (Rimski δήμος) ču te reči, rekoše: "Kakvom ćemo zahvalnošću uzvratiti Simonu i sinovima njegovim?

26 Jer ostade čvrst on i braća njegova i dom oca njegova, i ratom oteraše neprijatelja Izrailja od njih i stekoše sebi slobodu." I upisaše u tablice bronzane i staviše na stubove na gori Sionu.

27 A ovo je prenie pisma: "Osamnaestoga dana meseca Elula, godine sto sedamdeset druge* - a to je treća godina Simona prvosveštenika velikoga, u Asaramelu -

28 Na velikoj skupštini sveštenika i naroda i velikaša narodnih i starešina zemlje, obznaniše nam:

29 Pošto mnogo puta nastadoše ratovi u zemlji, a Simon sin Matatijin, sveštenik od sinova Joarivovih, i braća njegova, izložiše sebe opasnosti i suprotstaviše se protivnicima naroda njihovog, da bi opstala Svetinja njihova i Zakon, i slavom velikom proslaviše narod svoj.

30 I sabra Jonatan narod njihov i postade im prvosveštenik, i bi pridodat narodu svome.

31 I nameriše neprijatelji njihovi da nastupe na zemlju njihovu [da satru zemlju njihovu] i pruže ruku na Svetinju njihovu.

32 Tada ustade Simon i vojeva za narod svoj, i potroši novac mnogi od svoje imovine, i snabde oružjem ljude vojske naroda svoga i dade im plate.

33 I utvrdi gradove Judeje, i Vetsuru koja je na granicama Judeje, gde je ranije bilo oružje neprijatelja, i postavi tamo vojnu posadu - ljude Judejce.

34 I Jopu utvrdi koja je na moru, i Gazaru koja je na granicama Azota, gde su ranije boravili neprijatelji, i nastani tamo Judeje; i sve što je bilo pogodno za njihovu ponovnu izgradnju stavio je u njih.

35 I vide narod vernost (την πίστιν = veru) Simonovu i slavu, koju nameravaše učiniti narodu svome, i postavite ga za igemona (vođu) svoga i prvosveštenika, jer je on učinio sve to, i pravdu, i veru, koju je očuvao narodu svome, i tražaše na svaki način da uzdigne narod svoj.

36 I u danima njegovim bi dat uspeh (ενοδώθή) rukama njegovim da iskoreni neznabošce iz zemlje njihove i one u gradu Davidovu u Jerusalimu, koji načiniše sebi tvrđavu iz koje izlažahu i skrnavljahu unaokrug Svetinje i činjahu veliku ranu u Mestu Čistom (έν άγνεία - tamo gde je čistota).

37 I nastani u njoj (tvrđavi) ljude Judejce i utvrdi je za sigurnost Zemlje i Grada, i uzvisi zidove Jerusalima.

38 I car Dimitrije potvrdi njemu prvosveštenstvo shodno tome;

39 I uvrsti ga među prijatelje svoje i proslavi ga slavom velikom.

40 Jer ču da se Judeji zovu od Rimljana prijateljima i saveznicima, i da su slavno dočekali poslanike Simonove;

41 I da su blagoizvoleli Judeji i sveštenici da im Simon bude igemon (vođa) i prvosveštenik vavek, dokle ne ustane Prorok Verni.

42 I da bude nad njima strateg (vojskovođa) i kako će on sam sobom da za Svetinju postavlja (nadležna lica) nad poslovima njihovim, i nad zemljom, i nad oružjem, i nad utvrđenjima;

43 I kako će on brinuti o Svetinji; i kako ga svi slušaju, i kako se pišu s imenom njegovim svi (zvanični) spisi u zemlji; i kako nosi porfiru i zlatnu kopču;

44 I nije moguće nikome od naroda i sveštenika da porekne nešto od toga ili da protivureči onome što on govori; ili da okupi zbor u zemlji bez njega; ili da ogrne porfiru ili da ponese zlatnu kopču.

45 A ako neko i pored toga učini ili prekrši nešto od toga, biće krivac."

46 I blagoizvole sav narod da odobri Simonu da radi (postupa) po ovim rečima.

47 I prihvati Simon i blagoizvole biti prvosveštenik i strateg i etnarh (στρατηγός και έθνάχης - vojni i politički vođa naroda) Judeja i sveštenika i da prvenstvuje nad svima (προστατήσαι πάντων - prvi stoji i štiti sve).

48 I rekoše da se ovaj napis (tekst) stavi na tablice bronzane i one stave u dvorište Svetinje na mestu istaknutom.

49 A prepisi ovoga da se stave u riznicu, da imaju Simon i sinovi njegovi.

Analiza
Pretraga