1 I ču Simon da Trifon sakupi mnogu vojsku da dođe u zemlju Judinu i da je satre.

2 I vide da je narod uplašen i ustrašen, pa uziđe u Jerusalim i sabra narod.

3 I uteši ih i reče im: "Sami znate šta smo sve ja i braća moja i dom oca mojega učinili za Zakone i Svetinje; i ratove i stešnjenja koja videsmo (preživesmo).

4 Radi toga pogiboše braća moja sva za Izrailj, i ostadoh ja sam.

5 I sada, neka mi ne bude da poštedim dušu (život) svoju u svako vreme nevolje, jer nisam bolji od braće moje.

6 Ali ću se osvetiti za narod moj i za Svetinje i za žene i decu našu, jer se sabraše svi neznabošci da nas satru neprijateljstva radi."

7 I ožive duh naroda čim čuše reči ove.

8 I odgovoriše glasom velikim, govoreći: "Ti si nam vođa umesto Jude i Jonatana brata tvoga!

9 Ratuj rat naš, i sve što nam kažeš, učinićemo!"

10 I sakupi sve ljude ratnike i pohita da dovrši zidove Jerusalima i utvrdi ga unaokolo.

11 I posla Jonatana sina Avesalomova i sa njim dovoljnu vojsku u Jopu, i izagna one koji bijahu u njoj, i ostade tamo u njoj.

12 A krete Trifon iz Ptolemaide sa vojskom velikom da uđe u zemlju Judinu, i sa njim Jonatan zarobljen.

13 A Simon se ulogori u Adidi naspram doline.

14 I dozna Trifon da ustade Simon umesto Jonatana brata svoga i da će stupiti s njime u rat, i posla poslanike njemu, govoreći:

15 "Zbog novca, koji dugovaše Jonatan brat tvoj carskoj kasi, zbog potreba (χρείας - službi) koje imađaše, zadržali smo ga.

16 I sada pošalji sto talanata srebra i dva sina njegova kao taoce, da ne bi on, oslobođen, odmetnuo se od nas, pa ćemo ga pustiti."

17 I poznade Simon da mu prevarno govore, ali posla da daju srebro i decu, da ne bi podigao veliko neraspoloženje kod naroda,

18 Koji bi govorio: Nije mu poslao srebro i decu, i (zato Jonatan) bi pogubljen!

19 I posla decu i sto talanata. A (Trifon) slaga i ne pusti Jonatana.

20 A posle toga dođe Trifon da prodre u zemlju (Judinu) i satre je, i opkoli put koji vodi u Adoru. A Simon i vojska njegova protivstojahu njemu na svakom mestu gde god bi pošao.

21 A oni iz tvrđave (u Jerusalimu) poslaše Trufonu poslanike požurujući ga da im dođe kroz pustinju i pošalje im hrane.

22 I pripremi Trifon svu konjicu svoju da dođe, i bi onu noć vrlo veliki sneg, i ne dođe zbog snega; pa se podiže i dođe u Galaditu.

23 A kada se približi kod Vaskame, ubi (zarobljenog) Jonatana, i bi pogreben tamo.

24 I vrati se Trifon i otide u zemlju svoju.

25 I posla Simon i uze kosti Jonatana brata svojega i sahrani ih u Modinu, gradu otaca svojih.

26 I oplaka ga sav Izrailj plačem velikim i žališe ga mnogo dana.

27 I izgradi Simon nad grobom oca svoga i braće svoje (spomenik) od kamena tesanog spreda i otpozadi, i uzdiže ga da se vidi (izdaleka).

28 I postavi sedam piramida, jednu naspram druge, ocu i majci i četvorici braće.

29 I na njima izradi umetničke ukrase, pridodavši stubove velike, i na stubovima izradi sveoružje za večno ime, i kraj sveoružja lađe izvajane, da vide svi koji plove morem.

30 To je grob kojega načini u Modinu, do današnjega dana.

31 A Trifon se ophođaše prevarno sa Antiohom carem, Mlađim (VI), i ubi ga.

32 I zacari se umesto njega, i stavi krunu Azije, i učini veliku ranu po zemlji.

33 A Simon izgradi utvrđenja po Judeji, i ogradi visokim pirgovima i velikim zidovima, i vrata i zapore stavi, i snabde hranom utvrđenja.

34 I izabra Simon ljude i posla ih Dimitriju (II) caru da učini oslobođenje zemlji (od poreza), jer sva dela Trifonova behu otmice (pljačke).

35 I odgovori mu Dimitrije car po tim rečima. I odgovori mu i napisa mu ovakvu poslanicu:

36 "Car Dimitrije Simonu prvosvešteniku i prijatelju careva, i starešinama i narodu Judejskom – da se raduju!

37 Venac zlatni i palmovu grančicu, koju ste poslali, okitismo se (time), i gotovi smo da vam učinimo mir veliki, i da napišemo službenicima da vam izostave poreze.

38 I što smo utvrdili sa vama, utvrđeno je; i tvrđave koje ste izgradili, neka vam budu.

39 Opraštamo učinjeno iz neznanja i pogreške do današnjeg dana, i krunski porez koji dugujete, i ako se još nešto oporezivalo u Jerusalimu da se više ne oporezuje.

40 I ako su neki od vaših (ljudi) pogodni da se upišu u naše (straže), neka se upišu. I neka bude među nama mir!"

41 (Tako), godine sto sedamdesete* bi skinut jaram neznabožaca sa Izrailja.

42 I poče narod Izrailjski pisati u spisima i ugovorima: "Godine prve za (vreme) Simona, prvosveštenika velikoga i vojskovođe i igemona (στρατηγού - stratega; ήγουμένον - vođe) Judejskoga."

43 U dane one ulogori se (Simon) kod Gazara i opkoli ga bojnim redovima i načini helepolis (tvrđavorazarač) i privede ga gradu, i sruši jednu kulu i prodre (u grad).

44 I iziđoše oni koji behu u helepolisu u grad i nastade velika pometnja u gradu.

45 I popeše se oni iz grada sa ženama i decom na zid, i razdravši haljine svoje zavapiše glasom velikim moleći Simona da im da desnicu (mira).

46 I rekoše: "Nemoj postupiti s nama po zalima našim, nego po milosti tvojoj."

47 I saglasi se Simon i ne napade ih; i izagna ih iz grada, i očisti kuće gde behu idoli, i tako uđe u njega hvaleći i blagosiljajući (Boga).

48 I izagna iz njega svaku nečistotu i nastani tamo ljude koji izvršuju Zakon, i dodatno ga utvrdi, i podiže u njemu sebi boravište.

49 A oni iz tvrđave u Jerusalimu behu sprečavani da izlaze i ulaze u unutrašnjost zemlje i da kupuju i prodaju, pa izgladneše veoma, i mnogi od njih umirahu od gladi.

50 I zavapiše Simonu da dobiju desnicu (mira), i pruži im. I izagna ih otuda i očisti tvrđavu od oskvrnjenja (idolskih).

51 I uđoše (Judeji) u tvrđavu dvadeset trećeg dana drugoga meseca, godine sto sedamdeset prve* sa hvalama (Bogu) i palmovim grančicama i sa harfama i kimvalima i guslama i sa himnama i pesmama, jer satrt bi veliki neprijatelj iz Izrailja.

52 I odredi (Simon) da se svake godine praznuje taj dan sa veseljem. I dodatno utvrdi goru Svetilišta (Hrama) koja je pokraj tvrđave; i obitavaše tamo on i oni oko njega.

53 I vide Simon Jovana, sina svoga, da je muž odrastao, i postavi ga za načelnika svih vojnih snaga; i on boravljaše u Gazari.

1 I ču Simon da Trifon sakupi mnogu vojsku da dođe u zemlju Judinu i da je satre.

2 I vide da je narod uplašen i ustrašen, pa uziđe u Jerusalim i sabra narod.

3 I uteši ih i reče im: "Sami znate šta smo sve ja i braća moja i dom oca mojega učinili za Zakone i Svetinje; i ratove i stešnjenja koja videsmo (preživesmo).

4 Radi toga pogiboše braća moja sva za Izrailj, i ostadoh ja sam.

5 I sada, neka mi ne bude da poštedim dušu (život) svoju u svako vreme nevolje, jer nisam bolji od braće moje.

6 Ali ću se osvetiti za narod moj i za Svetinje i za žene i decu našu, jer se sabraše svi neznabošci da nas satru neprijateljstva radi."

7 I ožive duh naroda čim čuše reči ove.

8 I odgovoriše glasom velikim, govoreći: "Ti si nam vođa umesto Jude i Jonatana brata tvoga!

9 Ratuj rat naš, i sve što nam kažeš, učinićemo!"

10 I sakupi sve ljude ratnike i pohita da dovrši zidove Jerusalima i utvrdi ga unaokolo.

11 I posla Jonatana sina Avesalomova i sa njim dovoljnu vojsku u Jopu, i izagna one koji bijahu u njoj, i ostade tamo u njoj.

12 A krete Trifon iz Ptolemaide sa vojskom velikom da uđe u zemlju Judinu, i sa njim Jonatan zarobljen.

13 A Simon se ulogori u Adidi naspram doline.

14 I dozna Trifon da ustade Simon umesto Jonatana brata svoga i da će stupiti s njime u rat, i posla poslanike njemu, govoreći:

15 "Zbog novca, koji dugovaše Jonatan brat tvoj carskoj kasi, zbog potreba (χρείας - službi) koje imađaše, zadržali smo ga.

16 I sada pošalji sto talanata srebra i dva sina njegova kao taoce, da ne bi on, oslobođen, odmetnuo se od nas, pa ćemo ga pustiti."

17 I poznade Simon da mu prevarno govore, ali posla da daju srebro i decu, da ne bi podigao veliko neraspoloženje kod naroda,

18 Koji bi govorio: Nije mu poslao srebro i decu, i (zato Jonatan) bi pogubljen!

19 I posla decu i sto talanata. A (Trifon) slaga i ne pusti Jonatana.

20 A posle toga dođe Trifon da prodre u zemlju (Judinu) i satre je, i opkoli put koji vodi u Adoru. A Simon i vojska njegova protivstojahu njemu na svakom mestu gde god bi pošao.

21 A oni iz tvrđave (u Jerusalimu) poslaše Trufonu poslanike požurujući ga da im dođe kroz pustinju i pošalje im hrane.

22 I pripremi Trifon svu konjicu svoju da dođe, i bi onu noć vrlo veliki sneg, i ne dođe zbog snega; pa se podiže i dođe u Galaditu.

23 A kada se približi kod Vaskame, ubi (zarobljenog) Jonatana, i bi pogreben tamo.

24 I vrati se Trifon i otide u zemlju svoju.

25 I posla Simon i uze kosti Jonatana brata svojega i sahrani ih u Modinu, gradu otaca svojih.

26 I oplaka ga sav Izrailj plačem velikim i žališe ga mnogo dana.

27 I izgradi Simon nad grobom oca svoga i braće svoje (spomenik) od kamena tesanog spreda i otpozadi, i uzdiže ga da se vidi (izdaleka).

28 I postavi sedam piramida, jednu naspram druge, ocu i majci i četvorici braće.

29 I na njima izradi umetničke ukrase, pridodavši stubove velike, i na stubovima izradi sveoružje za večno ime, i kraj sveoružja lađe izvajane, da vide svi koji plove morem.

30 To je grob kojega načini u Modinu, do današnjega dana.

31 A Trifon se ophođaše prevarno sa Antiohom carem, Mlađim (VI), i ubi ga.

32 I zacari se umesto njega, i stavi krunu Azije, i učini veliku ranu po zemlji.

33 A Simon izgradi utvrđenja po Judeji, i ogradi visokim pirgovima i velikim zidovima, i vrata i zapore stavi, i snabde hranom utvrđenja.

34 I izabra Simon ljude i posla ih Dimitriju (II) caru da učini oslobođenje zemlji (od poreza), jer sva dela Trifonova behu otmice (pljačke).

35 I odgovori mu Dimitrije car po tim rečima. I odgovori mu i napisa mu ovakvu poslanicu:

36 "Car Dimitrije Simonu prvosvešteniku i prijatelju careva, i starešinama i narodu Judejskom – da se raduju!

37 Venac zlatni i palmovu grančicu, koju ste poslali, okitismo se (time), i gotovi smo da vam učinimo mir veliki, i da napišemo službenicima da vam izostave poreze.

38 I što smo utvrdili sa vama, utvrđeno je; i tvrđave koje ste izgradili, neka vam budu.

39 Opraštamo učinjeno iz neznanja i pogreške do današnjeg dana, i krunski porez koji dugujete, i ako se još nešto oporezivalo u Jerusalimu da se više ne oporezuje.

40 I ako su neki od vaših (ljudi) pogodni da se upišu u naše (straže), neka se upišu. I neka bude među nama mir!"

41 (Tako), godine sto sedamdesete* bi skinut jaram neznabožaca sa Izrailja.

42 I poče narod Izrailjski pisati u spisima i ugovorima: "Godine prve za (vreme) Simona, prvosveštenika velikoga i vojskovođe i igemona (στρατηγού - stratega; ήγουμένον - vođe) Judejskoga."

43 U dane one ulogori se (Simon) kod Gazara i opkoli ga bojnim redovima i načini helepolis (tvrđavorazarač) i privede ga gradu, i sruši jednu kulu i prodre (u grad).

44 I iziđoše oni koji behu u helepolisu u grad i nastade velika pometnja u gradu.

45 I popeše se oni iz grada sa ženama i decom na zid, i razdravši haljine svoje zavapiše glasom velikim moleći Simona da im da desnicu (mira).

46 I rekoše: "Nemoj postupiti s nama po zalima našim, nego po milosti tvojoj."

47 I saglasi se Simon i ne napade ih; i izagna ih iz grada, i očisti kuće gde behu idoli, i tako uđe u njega hvaleći i blagosiljajući (Boga).

48 I izagna iz njega svaku nečistotu i nastani tamo ljude koji izvršuju Zakon, i dodatno ga utvrdi, i podiže u njemu sebi boravište.

49 A oni iz tvrđave u Jerusalimu behu sprečavani da izlaze i ulaze u unutrašnjost zemlje i da kupuju i prodaju, pa izgladneše veoma, i mnogi od njih umirahu od gladi.

50 I zavapiše Simonu da dobiju desnicu (mira), i pruži im. I izagna ih otuda i očisti tvrđavu od oskvrnjenja (idolskih).

51 I uđoše (Judeji) u tvrđavu dvadeset trećeg dana drugoga meseca, godine sto sedamdeset prve* sa hvalama (Bogu) i palmovim grančicama i sa harfama i kimvalima i guslama i sa himnama i pesmama, jer satrt bi veliki neprijatelj iz Izrailja.

52 I odredi (Simon) da se svake godine praznuje taj dan sa veseljem. I dodatno utvrdi goru Svetilišta (Hrama) koja je pokraj tvrđave; i obitavaše tamo on i oni oko njega.

53 I vide Simon Jovana, sina svoga, da je muž odrastao, i postavi ga za načelnika svih vojnih snaga; i on boravljaše u Gazari.

Analiza
Pretraga