1 I car Egipta (Ptolomej VI Filomitor) sabra mnoge vojne snage kao pesak na obali mora i mnoge lađe, i tražaše s prevarom da zavlada carstvom Aleksandrovim i da ga pridoda carstvu svome.

2 I iziđe u Siriju s rečima miroljubivim, i otvarahu mu (vrata) oni iz gradova i susretahu ga, jer beše naredba cara Aleksandra da ga susretaju, pošto mu je bio tast.

3 Kada pak ulažaše Ptolomej u gradove, postavljaše vojne snage kao posadu u svakom gradu.

4 A kad se približi Azotu, pokazaše mu hram Dagona spaljen, i Azot i predgrađa njegova srušena, i tela razbacana i spaljena, onih koje (Jonatan) spali u ratu, jer ih sakupiše na gomile kraj puta njegovog.

5 I ispričaše caru šta učini Jonatan da bi ga optužili, a car oćuta.

6 I susrete Jonatan cara (Ptolomeja) u Jopi sa slavom, i pozdraviše jedan drugoga, i spavahu onde.

7 I iđaše Jonatan sa carem do reke zvane Elefter, i vrati se u Jerusalim.

8 A car Ptolomej ovlada gradovima primorja od Selevkije primorske, i smišljaše na Aleksandra misli zle.

9 I posla poslanike Dimitriju (II Nikatoru) caru, govoreći: "Dođi da sklopimo među sobom savez, i daću ti kćer moju koju ima Aleksandar, i carstvovaćeš carstvom oca svoga.

10 Jer se pokajah davši njemu kćer moju, pošto tražaše da me ubije."

11 I okleveta ga, zato što požele carstvo njegovo.

12 I oduzevši mu kćer dade je Dimitriju, i otuđi se od Aleksandra, i pokaza se neprijateljstvo njihovo.

13 I uđe Ptolomej u Antiohiju, i stavi na se krunu Azije; i stavi dve krune na glavu svoju: Egipta i Azije.

14 A Aleksandar beše u to doba u Kilikiji, jer se behu odmetnuli ljudi onih mesta.

15 I ču Aleksandar i dođe na njega ratom. I izvede Ptolomej vojsku, i susrete ga moćnom rukom, i pobedi ga.

16 I pobeže Aleksandar u Arabiju da se tamo sakrije. A car Ptolomej se uzdiže.

17 I otseče Zavdil Arapin glavu Aleksandrovu i posla je Ptolomeju.

18 I car Ptolomej umre trećega dana, i oni koji behu u tvrđavama njegovim (kraj mora) biše pobijeni od stanovnika tvrđava.

19 I zacari se Dimitrije (II Nikator) godine sto šezdeset sedme*.

20 U dane one sabra Jonatan ljude iz Judeje da zavojuje protiv tvrđave u Jerusalimu, i načini na nju mnoge opsadne mašine.

21 I otidoše neki (Judeji) mrzitelji naroda svoga, ljudi bezakonici, caru i javiše mu da Jonatan opseda tvrđavu.

22 I čuvši to razgnjevi se, pa kako ču odmah krete i dođe u Ptolemaidu, i napisa Jonatanu da ne opseda tvrđavu, i da najhitnije dođe i susretne ga u Ptolemaidi radi razgovora s njime.

23 A kada Jonatan ču to, naredi da opsedaju (i dalje tvrđavu); i izabra (sa sobom neke) od starešina Izrailjevih i od sveštenika, i izloži sebe opasnosti.

24 I uzevši srebra i zlata i odela i drugih mnogih darova i otide caru u Ptolemaidu; i bi caru po volji.

25 I dođoše (caru) i govoriše protiv njega neki bezakonici iz naroda (Judejskog).

26 No car mu učini kao što mu učiniše oni pre njega, i uzdiže ga pred svima prijateljima svojim.

27 I potvrdi mu prvosveštenstvo i ostale počasti što je imao ranije, i učini ga da bude među prvim prijateljima njegovim.

28 I zatraži Jonatan od cara da oslobodi Judeju od poreza i tri toparhije (oblasti) Samarije, i obeća mu trista talanata.

29 I bi po volji caru, i napisa Jonatanu poslanice o svemu tome, koje imaju ovakav sadržaj:

30 "Car Dimitrije (II) Jonatanu bratu - da se raduje, kao i narodu Judejskom!

31 Prepis poslanice koju napisasmo Lastenu srodniku našem za vas, napisasmo i vama, kao što vidite:

32 Car Dimitrije Lastenu ocu (očinskom prijatelju) — da se raduje!

33 Narodu Judejskom, prijateljima našim, koji čuvaju pravični odnos prema nama, odlučismo da učinimo dobro zbog njihove prema nama naklonisti.

34 Potvrđujemo im, dakle, granice Judeje i tri oblasti: Aferemu (Jefrem) i Lidu i Ratamin (Arimateju), pridodate Judeji od Samarije, i sva mesta koja im pripadaju - svima koji prinose žrtve u Jerusalimu, umesto carskih (poreza) koje je ranije dobijao car od njih svake godine od plodova zemlje i od plodova drveća;

35 I ostalo što nam pripada od sada od desetina i od poreza koje nam pripadaju i od točila soli i od krunskog danka što nam pripada, sve potpuno prepuštamo njima.

36 I neće se oduzeti ništa od toga od sada i na sva vremena.

37 Zato sada, postarajte se da načinite prepis ovoga, i neka se da Jonatanu i nek se postavi na Gori Svetoj (Sionu) na mestu istaknutom."

38 I vide Dimitrije (II) car da se umiri zemlja pred njim i ništa mu se ne protivi, pa raspusti svu vojsku svoju, svakoga u svoje mesto, osim strane vojske koju je najmljivao sa ostrva neznabožaca. Ali ga (zato) zamrzoše vojne sile (ostale) od otaca.

39 A Trifon beše ranije među pristalima uz Aleksandra (Valu), i vide da se sva vojska buni protiv Dimitrija, i otide kod Imalkua Arapina, koji odgajivaše Antioha, dete Aleksandrovo.

40 I uporno mu tražaše da mu da dečaka da bi se zacario mesto oca svoga. I ispriča mu šta učini Dimitrije i neprijateljstvo kojim neprijateljuje protiv njega vojska njegova. I ostade tamo mnogo dana.

41 I posla Jonatan (ljude) Dimitriju caru (tražeći) da izagna one iz tvrđave iz Jerusalima, i one u tvrđavama (Judeje), jer to behu (neprijatelji) koji vojuju protiv Izrailja.

42 I odgovori Dimitrije Jonatanu, govoreći: "Ne samo to učiniću tebi i narodu tvome, nego slavom proslaviću tebe i narod tvoj kad dobijem priliku.

43 Sada pak, dobro ćeš učiniti ako mi pošalješ ljude koji će se boriti uza me, jer me napusti sva vojska moja."

44 I posla mu Jonatan tri hiljade ljudi snažnih junaka u Antiohiju; i dođoše caru, i obradova se car njihovom dolasku.

45 I sakupiše se oni iz grada usred grada, oko sto dvadeset hiljada ljudi, i htedoše da ubiju cara.

46 I pobeže car u dvor, i zauzeše građani ulice gradske i počeše ratovati.

47 I pozva car Judeje u pomoć; i skupiše se kod njega svi zajedno, pa se razjuriše po gradu i pobiše u gradu onoga dana oko sto hiljada.

48 I zapališe grad i uzeše plen mnogi onoga dana, i spasoše cara.

49 I videše oni iz grada da Judejci ovladaše gradom kako htedoše, i iznemogoše duhom svojim, i povikaše caru s molbom, gvoreći:

50 "Daj nam desnicu (mira) i neka prestanu Judejci da vojuju na nas i na grad."

51 I baciše oružje (svoje), i učiniše mir. I proslaviše se Judejci pred carem i pred svima u carstvu njegovom; i vratiše se u Jerusalim imajući mnogi plen.

52 I sede Dimitrije (II Nikanor) car na presto carstva svoga, i umiri se zemlja pred njim.

53 Ali slaga sve što reče, i otuđi se od Jonatana, i ne uzvrati za naklonosti koje mu ukaza (Jonatan), i pritiskivaše ga veoma.

54 Posle toga, vrati se Trifon i Antioh (VI Epifan Dionis) sa njim, mlad dečko, i zacari se, i stavi krunu.

55 I okupiše se oko njega sve vojne snage koje raspusti Dimitrije, i vojevahu protiv njega (Dimitrija), i on pobeže, i bi poražen.

56 I uze Trifon zveri (ratne slonove) i ovlada Antiohijom.

57 I napisa Antioh (VI) Mlađi Jonatanu, govoreći: "Potvrđujem ti prvosveštenstvo i postavljam te nad četiri oblasti, i da si među prijateljima carevim."

58 I posla mu zlatno posuđe i za služenje (na trpezi), i dade mu vlast da pije iz zlatnih čaša, i da nosi porfiru, i da ima zlatnu kopču.

59 I Simona brata njegovog postavi za vojnog zapovednika od stepenica Tira do granica Egipta.

60 I iziđe Jonatan i hođaše s ovu stranu reke (zapadno od Eufrata) i po gradovima; i sabraše se k njemu sva vojna snaga Sirije u savezništvu, i dođe u Askalon, i susretoše ga oni iz grada slavno.

61 I otide odande u Gazu; i zatvorite mu (grad) oni iz Gaze, i opsede je, i zapali predgrađa njena, i opljačka ih.

62 Tada zamoliše oni iz Gaze Jonatana, i dade im desnicu (mira), i uze sinove velikaša njihovih za taoce i posla ih u Jerusalim. I prođe zemlju do Damaska.

63 I ču Jonatan da dođoše velikaši Dimitrijevi u Kadis koji je u Galileji, sa mnogom vojskom, nameravajući da ga izagnaju sa položaja (stratega).

64 I pođe im u susret, a brata svoga Simona ostavi u zemlji (Judejskoj).

65 I zavojšti Simon na Vetsuru i vojevaše na nju mnogo dana, i stesni je.

66 I moliše ga (građani) da dobije desnicu (mira), i dade im. I izagna ih odande, i zauze grad, i postavi u njemu vojnu posadu.

67 A Jonatan i vojska njegova ulogoriše se na jezeru Genisar(etskom); i poraniše ujutru u dolinu Asor.

68 I gle, tabor inoplemenika srete ga u dolini, i behu izbacili zasedu na njega u gorama, a oni ga susretoše nasuprot.

69 A zasede ustadoše iz svojih mesta, i započeše borbu. I pobegoše oni oko Jonatana svi;

70 Nijedan od njih ne ostade, osim Matatije sina Avesalomova, i Jude sina Halfijeva, načelnika vojnih snaga.

71 I razdra Jonatan odeću svoju, i baci prah na glavu svoju, i pomoli se (Bogu).

72 I povrati se na njih vojujući, i pobedi ih, i pobegoše.

73 I videše begunci njegovi i vratiše mu se, i gonjahu ih sa njime do Kadisa do logora njihovog, i vojevahu tamo.

74 I padoše među inoplemenicima u dan onaj oko tri hiljade ljudi. I vrati se Jonatan u Jerusalim.

Analiza
Pretraga