1 U godini sto šezdesetoj* uziđe Aleksandar (Valas), sin Antioha (IV), (nazvan) Epifan, i zauze Ptolemaidu; i primiše ga, i zacari se tamo.

2 I ču to Dimitrije car i sabra vrlo veliku vojsku i iziđe mu na susret u rat.

3 I posla Dimitrije Jonatanu poslanice s miroljubivim rečima, (obećavajući) da će ga uzveličati.

4 Jer reče: "Preduhitrimo da sklopimo mir sa njim, pre no što on skloni sa Aleksandrom protiv nas;

5 Jer će se setiti svih zala koje smo učinili njemu i braći njegovoj i narodu njegovom."

6 I dade mu vlast da okuplja vojsku i pravi oružje, i da bude njegov saveznik, i za taoce u tvrđavi (Jerusalimskoj) reče da mu ih predaju.

7 I dođe Jonatan u Jerusalim i pročita poslanice da čuje sav narod i oni iz tvrđave.

8 I uplašiše se (neprijatelji) strahom velikim, kada čuše da je car dao vlast (Jonatanu) da okuplja vojsku.

9 I predadoše oni iz tvrđave Jonatanu taoce, i predade ih roditeljima njihovim.

10 I nastani se Jonatan u Jerusalimu, i poče izgrađivati i obnavljati Grad.

11 I reče onima koji su vršili radove: da izgrađuju zidove i goru Sion unaokolo od kamenja klesanog radi utvrđenja, i učiniše tako.

12 I pobegoše inostranci (plaćenici) koji behu u tvrđavama koje sagradi Vakhid,

13 I svaki ostavi mesto svoje i otide u zemlju svoju.

14 Ali u Vetsuri ostaše neki koji napustiše Zakon i zapovesti (Božije), jer im to beše utočište.

15 I ču Aleksandar (Valas) car za obećanja koja posla Dimitrije (V Sotir) Jonatanu, i ispričaše mu o ratovima i junačkim podvizima (τάς άνδραγαθίας) koje učini on i braća njegova, i o trudovima koje imađahu;

16 I reče: "Možemo li naći takvog jednog čoveka? I zato sada učinimo ga prijateljem i saveznikom našim."

17 I napisa poslanice i posla mu, sa sledećim rečima, govoreći:

18 "Car Aleksandar bratu Jonatanu - da se raduje!

19 Čuli smo za tebe da si čovek moćan junak i dostojan si da nam budeš prijatelj.

20 I zato te postavismo danas za prvosveštenika naroda tvojega i da se nazivaš prijateljem carevim - i posla mu porfirni ogrtač i venac zlatni - i da pristaješ uz nas, i da držiš prijateljstvo sa nama."

21 I obuče Jonatan svetu odeždu sedmoga meseca, godine sto šezdesete*, na praznik Sjenica (σκη νοπηγίας). I sakupi vojsku i napravi mnogo oružja.

22 I ču Dimitrije za te reči (događaje) i ožalosti se, i reče:

23 "Šta smo to učinili da nas je pretekao Aleksandar te uspostavio prijateljstvo s Judejima na utvrđenje (sebi)?

24 Napisaću im i ja reči uverljive, i o visokim (počastima), i o poklonima, da mi oni budu na pomoć."

25 I napisa im rečima ovim: "Car Dimitrije narodu Judejskom - da se raduje!

26 Pošto ste održali ugovore s nama i ostali u prijateljstvu s nama i niste prišli neprijateljima našim, čusmo to i obradovasmo se.

27 I sada ostavite i dalje da držite vernost prema nama, i uzvratićemo vam dobročinstvima za ono što nam činite.

28 I oprostićemo vam davanja mnoga (poreze), i daćemo vam darove.

29 I sada, oslobađam vas i razrešavam sve Judejce od dažbina i poreza soli i od krunskog poreza;

30 I umesto trećine plodova zemlje i umesto polovine plodova drveća, što mi pripada da uzimam, ostavljam od danas pa nadalje da uzimam od zemlje Judine i od triju pokrajina (νομών) koje su joj pridodate od Samarije i Galileje, i to od današnjeg dana i na sva vremena.

31 I Jerusalim nek je svet i slobodan, i područja njegova, od davanja desetka i ostalih dažbina.

32 Prepuštam i vlast nad tvrđavom u Jerusalimu i dajem je prvosvešteniku, da postavi u njoj ljude koje sam izabere da je čuvaju.

33 I svaku dušu Judejsku koja je zarobljena iz zemlje Judine u čitavom carstvu mome puštam na slobodu bez otkupa; i svi nek budu oslobođeni od poreza, i (od poreza) za stoku svoju.

34 I svi praznici i subote i novomesečja, i dani (zakonom) određeni, i tri dana pre praznika i tri dana po prazniku, nek budu svi dani besporezni i (dani) otpuštanja svima Judejima koji su u carstvu mojem.

35 I neće imati vlasti niko da naplaćuje ili uznemirava ikoga od njih za bilo koju stvar.

36 I neka se upišu od Judejaca u vojsku carevu trideset hiljada ljudi, i daće im se plata kao što pripada svim vojnicima carevim.

37 I biće postavljeni neki od njih u velikim carskim utvrđenjima, i drugi od njih postaviće se na poverljive službe carstva; i zapovednici njihovi i starešine neka budu između njih, i neka sleduju za svojim zakonima kao što je odredio car u zemlji Judinoj.

38 I tri pokrajine, koje su pridodate Judeji od zemlje Samarije, neka se pridodaju Judeji da se smatraju sjedinjene s njom u jedno, te da ne slušaju drugu vlast osim prvosveštenikove.

39 Ptolemaidu i oblast koja joj pripada dajem kao dar Svetinji (Hrama) u Jerusalimu za nadležne troškove Svetinji.

40 I ja dajem godišnje petnaest hiljada sikala srebra iz dohodaka carevih iz mesta pripadajućih (mi).

41 I sve preostalo što (službenici) nisu dali od dugovanja, kao u pređašnjim godinama, od sada će davati za potrebe Doma (Hrama).

42 I još uz to, pet hiljada sikala srebra, koje sam uzimao od dohodaka Svetinje prema godišnjem ubiranju, i to se ostavlja, da to pripada sveštenicima koji vrše službu (τοις λειτουργοϋσι ν).

43 I oni koji zatraže utočište u Svetinji u Jerusalimu i u svim područjima njegovim, dugujući caru porezu ili neku drugu stvar, neka budu slobodni i oni i sve što je njihovo u carstvu mojem.

44 I da se izgrade i obnove radovi oko Svetinje, i trošak će se dati iz dohotka carevog.

45 I da se izgrade zidovi Jerusalima i da se utvrdi unaokolo, a trošak će se dati iz dohotka carevog, i da se izgrade zidovi (po gradovima) u Judeji."

46 Kad pak ču Jonatan i narod ove reči (obećanja), ne poverovaše im niti ih prihvatiše, jer se prisetiše zla velikoga koje (car) učini u Izrailju i kako ih je mnogo ugnjetavao.

47 I većma pristadoše sa Aleksandrom, jer im je on prvi uputio reči miroljubive, i biše njegovi saveznici u sve dane.

48 I sakupi Aleksandar car veliku vojsku i zavojšti protiv Dimitrija.

49 I započe rat dva cara, i pobeže tabor Dimitrijev, i gonjaše ga Aleksandar, i nadjača ih;

50 I pojača rat žestoko do zalaska sunca, i pade Dimitrije u onaj dan.

51 I posla Aleksandar poslanike Ptolomeju caru Egipatskom (VI Filomitoru) sa sledećim rečima, govoreći:

52 "Pošto se povratih u zemlju carstva moga i sedoh na presto otaca mojih, i uzeh vlast, i skrših Dimitrija i ovladah zemljom našom;

53 I započeh s njime borbu, i bi poražen on i vojska njegova od nas; i sedosmo na presto carstva njegovog.

54 I zato, da sklopimo među sobom prijateljstvo, i sada daj mi kćer tvoju za ženu, i postaću ti zet, i daću darove tebi i njoj dostojne tebe."

55 I odgovori Ptolomej car, govoreći: "Srećan je dan u koji si se vratio u zemlju otaca tvojih i ceo na presto carstva njihova.

56 I sada, učiniću ti što si (mi) napisao, no dođi mi u Ptolemaidu da vidimo jedan drugoga, i učiniću te zetom, kao što si rekao."

57 I iziđe Ptolomej iz Egipta, on i Kleopatra kći njegova, i dođoše u Ptolemaidu godine sto šezdeset druge*.

58 I iziđe mu Aleksandar car u susret, i (ovaj) mu dade Kleopatru kćer svoju, i učini svadbu njenu u Ptolemaidi, kao carevi u slavi velikoj.

59 I napisa Aleksandar car Jonatanu da mu dođe na susret.

60 I otide (Jonatan) sa slavom u Ptolemaidu i susrete dvojicu careva; i dade im srebro i zlato i prijateljima njihovim, i darove mnoge, i steče naklonost njihovu.

61 I skupiše se protiv njega ljudi pogubni iz Izrailja, ljudi bezakonici, da bi ga optužili (kod cara), no car im ne obrati pažnju.

62 I naredi car da skinu Jonatanu odeću njegovu i da mu obuku porfiru, i učiniše tako.

63 I posadi ga car kraj sebe i reče svojim velikašima: "Prođite s njime posred grada i objavite da niko ne dolazi da govori protiv njega za bilo koju stvar, i da ga niko ne uznemirava iz bilo kog razloga."

64 I bi kad videše oni tužitelji slavu njegovu, kao što se objavi, i da je ogrnut porfirom, svi pobegoše.

65 I proslavi ga car, i zapisa ga u prve prijatelje, i postavi ga za vojnog zapovednika i upravitelja oblasti (Judeje).

66 I vrati se Jonatan u Jerusalim s mirom i veseljem.

67 I u godini sto šezdeset petoj*, dođe Dimitrije (II Nikanor) sin Dimitrija (I Sotira) sa Krita u zemlju otaca svojih.

68 I ču Aleksandar car i ožalosti se veoma i vrati se u Antiohiju (iz Ptolemaide).

69 I postavi Dimitrije (II) Apolonija, načelnika nad Celesirijom, (za stratega), i sakupi vojsku veliku i ulogori se u Jamniji. I posla k Jonatanu prvosvešteniku, govoreći:

70 "Ti se jedini gordiš na nas, a ja bih izvrgnut podsmehu i poruzi radi tebe! I zašto ti vladaš protiv nas u gorama?

71 Sada, dakle, ako se uzdaš u vojsku tvoju, siđi na nas u dolinu, i odmerićemo se tamo među sobom, jer je sa mnom vojska iz gradova.

72 Zapitaj i doznaj ko sam ja i ostali koji nam pomažu, i reći će ti: Ne možeš ni na noge stati pred licem našim, jer dva puta biše pobeđeni oci tvoji u zemlji svojoj.

73 I sada ne možeš odoleti konjici i ovakvoj vojnoj sili u dolini, gde nema kamena ni zaklona ni mesta za bežanje."

74 A kada ču Jonatan reči Apolonijeve, potrese se srcem, i izabra deset hiljada ljudi i iziđe iz Jerusalima, i susrete ga Simon brat njegov da mu pomogne.

75 I ulogori se kod Jope, i zatvoriše je oni iz grada, jer beše straža Apolonijeva u Jopi. I napadoše je,

76 I uplašivši se otvoriše oni iz grada, i Jonatan zavlada Jopom.

77 I ču to Apolonije, i sakupi tabor od tri hiljade konjice i veliku vojsku i pođe u Azot, kao da će samo proći, i zaokrenu odmah u dolinu zato što imađaše veliku konjicu i uzdaše se u nju.

78 I gonjaše za njim (Jonatan) do Azota, i tu se sukobiše tabori u borbi.

79 Ali ostavi Apolonije hiljadu konjanika skrivenih iza njih.

80 I dozna Jonatan da ima zaseda iza njega. I (neprijatelji) opkoliše njegov tabor i izbacivahu strele na narod (vojsku Jonatanovu) od jutra do večera.

81 No narod stajaše kao što zapovedi Jonatan, i umoriše se konjanici njihovi.

82 Tada Simon uvede svoju vojsku i napade na bojni red, jer konjica (im) beše iznemogla. I biše (neprijatelji) slomljeni od njega, i pobegoše,

83 I konjica se razbeže po dolini. I pobegoše u Azot i uđoše u Vit Dagon, idolište njihovo, da se spasu.

84 I zapali Jonatan Azot i gradove oko njega, i uze plen njihov; i hram Dagona i pobegle u njega zapali ognjem.

85 I palih od mača sa spaljenima beše oko osam hiljada ljudi.

86 I otide odande Jonatan i utabori se na Askalon, i iziđoše oni iz grada na susret njemu sa slavljem velikim.

87 I vrati se Jonatan u Jerusalim sa onima oko njega, noseći plen mnogi.

88 I bi, kad ču Aleksandar car ove reči (događaje), odluči da još više proslavi Jonatana.

89 I posla mu zlatnu kopču, kao što je običaj davati srodnicima carevim; i dade mu Akaron i sve područje njegovo u nasleđe.

Analiza
Pretraga