1 I reče Valam Valaku: načini mi ovdje sedam oltara, i pripravi mi ovdje sedam telaca i sedam ovnova.

2 I učini Valak kako mu reče Valam; i prinese Valak s Valamom na svakom oltaru po jedno tele i ovna.

3 Pa reče Valam Valaku: stoj kod svoje žrtve paljenice; a ja idem eda bih se sreo s Gospodom, pa što mi javi kazaću ti. I on otide sam.

4 I srete Bog Valama, a on mu reče: sedam oltara spremih, i prinesoh po tele i ovna na svakom oltaru.

5 A Gospod metnu riječi u usta Valamu, i reče: vrati se k Valaku i tako mu reci.

6 I vrati se k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i svi knezovi Moavski.

7 A on otvori priču svoju, i reče: iz Arama dovede me Valak car Moavski s planine istočne, govoreći: hodi, prokuni mi Jakova, hodi, naruži Izrailja.

8 Kako bih kleo onoga koga ne kune Bog? ili kako bih ružio onoga koga Gospod ne ruži?

9 Jer svrh stijena vidim ga, i s humova gledam ga. Gle, ovaj će narod nastavati sam, i s drugim narodima neće se pomiješati.

10 Ko će izbrojiti prah Jakovljev i broj od četvrti Izrailja? Da bih ja umro smrću pravedničkom, i kraj moj da bi bio kao njihov!

11 Tada reče Valak Valamu: šta to radiš od mene? Ja te dozvah da prokuneš neprijatelje moje, a gle, ti blagosiljaš jednako.

12 A on odgovori i reče: zar neću paziti i govoriti ono što mi je Gospod metnuo u usta?

13 Tada mu reče Valak: hodi sa mnom na drugo mjesto, odakle ćeš ga vidjeti; samo mu kraj vidiš, a svega ga ne vidiš; prokuni mi ga odande.

14 I dovede ga u polje Zofim, navrh Fazge, i načini sedam oltara, i prinese na svakom oltaru po jedno tele i ovna.

15 Tada Valam reče Valaku: stoj tu kod žrtve svoje paljenice, a ja idem onamo na susret Gospodu.

16 I srete Gospod Valama, i metnu mu riječ u usta, i reče: vrati se k Valaku, i tako govori.

17 I dođe k njemu, a on stajaše kod žrtve svoje paljenice i s njim knezovi Moavski; i reče Valak: šta veli Gospod?

18 A on otvori priču svoju, i reče: ustani Valače, i poslušaj, čuj me sine Seforov!

19 Bog nije čovjek da laže, ni sin čovječji da se pokaje. Što kaže neće li učiniti, i što reče neće li izvršiti?

20 Gle, primih da blagoslovim; jer je on blagoslovio, a ja neću poreći.

21 Ne gleda na bezakonje u Jakovu ni na nevaljalstvo u Izrailju; Gospod je njegov s njim, i graja u njemu kao car kad nadvlada.

22 Bog ga je izveo iz Misira, on mu je kao snaga jednorogova.

23 Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja; u ovo doba govoriće se o Jakovu i o Izrailju, što je učinio Bog.

24 Evo, narod će ustati kao silan lav, i kao lavić skočiće; neće leći dokle ne pojede lova i popije krvi pobijenijeh.

25 Tada reče Valak Valamu: nemoj ga ni kleti ni blagosiljati.

26 A Valam odgovori Valaku: nijesam li ti kazao da ću činiti što mi god Gospod kaže?

27 A Valak reče Valamu: hodi, odvešću te na drugo mjesto; da ako Bogu bude volja da mi ga odande prokuneš.

28 I odvede Valak Valama navrh Fegora, koji gleda u pustinju.

29 I reče Valam Valaku: načini mi ovdje sedam oltara, i pripravi mi ovdje sedam telaca i sedam ovnova.

30 I učini Valak kako reče Valam i prinese žrtvu po tele i ovna na svakom oltaru.