1 Trubu na usta, i reci: kao orao ide na dom Gospodnji; jer prestupiše zavjet moj i otpadiše se od zakona mojega.

2 Izrailj će vikati k meni: Bože moj; poznajemo te.

3 Izrailj je ostavio dobro; neprijatelj će ga goniti.

4 Postavljaju careve, ali ne od mene; podižu knezove, za koje ja ne znam; od srebra svojega i od zlata svojega grade sebi likove, da se istrijebe.

5 Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo; jarost se moja raspalila na njih; dokle se neće moći očistiti?

6 Jer je i ono od Izrailja; načinio ga je umjetnik, i nije Bog; tele će Samarijsko otići u komade.

7 Jer siju vjetar, pa će žeti oluju; stabljike neće imati, klica neće dati brašna; da bi i dala, proždrijeće ga tuđinci.

8 Proždrijeće se Izrailj, biće među narodima kao sud na kom nema miline.

9 Jer otidoše k Asircu, divljemu magarcu, koji je sam za se; Jefrem naima ljubavnike.

10 A što naimaše među narodima, ja ću ih sabrati; a već i okusiše malo radi bremena cara nad knezovima.

11 Što umnoži Jefrem oltare da griješi, biće mu oltari na grijeh.

12 Napisah mu velike stvari u zakonu svom; ali mu se čine kao nešto tuđe.

13 Za žrtve, koje mi prinose, prinose meso, i jedu ga; Gospod ih ne prima; sada će se opomenuti bezakonja njihova i pohodiće grijehe njihove; oni će se vratiti u Misir.

14 Izrailj zaboravi tvorca svojega, i sagradi dvorove, i Juda umnoži tvrde gradove; ali ću pustiti oganj u gradove ovomu, i spaliće dvorove onomu.