1 Nakon Cara Astijaga, Kir, Persijanac, naslijedi carstvo njegovo.

2 A Danilo živješe zajedno sa carem i bi najpoštovaniji od svih drugova njegovih.

3 Vavilonci su imali idola, po imenu Vil (Baal - prim. prev.), kome su svakog dana davali dvadeset većih mjera pšeničnog brašna, četrdeset ovaca i šest mjera vina.

4 Car ga je poštivao i išao svakog dana da mu se pokloni; a Danilo se poklanjao Bogu svome. I reče njemu car: Zašto se ti ne pokloniš Vilu?

5 On odgovori: Zato što se ja ne poklanjam idolima napravljenim rukama, nego se poklanjam živome Bogu, stvoritelju neba i zemlje i vladaru nad svakom stvorenju.

6 Car reče: Ne misliš li ti da je Vil živi bog? Ne vidiš li ti koliko on jede i pije svakoga dana?

7 Danilo se zasmija i reče: Ne budi obmanjen care; jer je on iznutra glina, a mjed izvana, i nikada ne jede niti pije.

8 Tada se car razgnjevi, pozva sveštenike svoje i reče im: Ako mi ne kažete ko pojede sve to, umrijećete.

9 Ako mi dokažete da to pojede Vil, umrijeće Danilo, zato što je izrekao hulu na Vila. I reče Danilo caru: Neka bude po riječi tvojoj.

10 Sveštenika Vilovih bi sedamdeset pored njihovih žena i djece.

11 I dođe car sa Danilom u hram Vilov, i rekoše Vilovi sveštenici: Evo, mi idemo napolje, a ti care postavi hranu i nalij vina, zatvori vrata i zapečati prstenom tvojim.

12 I ako sutra kad dođeš ne nađeš sve što je Vil pojeo, mi ćemo umrijeti, ili Danilo koji ti je slagao o nama.

13 Oni nisu bili zabrinuti, jer su ispod stola napravili tajni prolaz kroz koji su uvijek ulazili i jeli hranu.

14 Kada oni izađoše car postavi hranu pred Vilom, a Danilo naredi slugama svojim, i oni donesoše pepela, i posuše cijeli hram u prisustvu cara, i iziđoše, zatvoriše vrata i zapečatiše carskim prstenom i odoše.

15 Sveštenici opet po svome običaju, dođoše noću sa ženama i djecom svojom, i sve pojedoše i popiše.

16 Sledećeg dana, car ustade rano i Danilo sa njim,

17 I reče: Da li je cijeli pečat Danilo? On reče: Cijeli je care.

18 I čim otvori vrata car pogleda na sto, i uzviknu gromkim glasom: Veliki si ti Vile, i nema nikakve obmane u tebe!

19 Danilo smijući se, držaše cara da ne uđe unutra, i reče: Pogledaj na pod, čiji su to tragovi.

20 Car reče: Vidim tragove muške, ženske i dječije.

21 I razgnjevivši se car naredi da pohvataju sveštenike, ženu i djecu, i oni otkriše tajni prolaz kojim su ulazili i jeli sve što je bilo na stolu.

22 Tada ih car pogubi i dade Vila Danilu, i on ga uništi i hram njegov.

23 Bio je i jedan veliki zmaj koga su Vavilonci poštovali.

24 I reče car Danilu: Kažeš li i za njega da je od mjedi? Evo, on je živ, i jede i pije, i ti ne možeš reći da je on bog mrtvi; pokloni mu se.

25 Danilo reče: Gospodu Bogu mome se poklanjam zato što je On Bog živi.

26 Nego ti care daj mi dozvolu, i ja ću ubiti zmaja bez mača i batine. Car reče: Dajem ti (dozvolu).

27 Tada Danilo uze smole, masla i dlake, skuva sve to zajedno, napravi kolačiće, dade ih zmaju, i zmaj se raspade. I reče Danilo: Evo vaše svetinje!

28 Kada to čuše Vavilonci, jako se razljutiše i pobuniše protiv cara i rekoše: Car je postao Jevrejin, Vila je razrušio i ubio zmaja, i pogubio sveštenike,

29 I dođoše kod cara i rekoše: Daj nam Danila, inače ćemo mi da pogubimo i tebe i dom tvoj.

30 I kada car vidje kako oni jako navaljuju, bi prinuđen da im dadne Danila,

31 A oni ga baciše u jamu sa lavovima gdje on provede šest dana.

32 U jami bi sedam lavova, i davaše im svaki dan dva teleta i dvije ovce; a u to vrijeme im ne davaše ništa kako bi pojeli Danila.

33 Bi u Judeji prorok Avakum, koji skuvavši hljeba sa komadima mesa iđaše u polje da odnese radnicima.

34 Ali Anđeo Gospodnji reče Avakumu: Odnesi to jelo koje imaš u Vavilon ka Danilu u jamu lavlju.

35 Avakum reče: Gospode! U Vavilonu ja nisam nikada bio i za jamu ne znam.

36 Tada ga Anđeo Gospodnji uze za tjeme, i ponese ga za kosu na glavi njegovoj, i spusti ga u Vavilonu pored jame silom Duha svoga.

37 I pozva Avakum i reče: Danilo! Danilo! Uzmi jelo koje Bog posla tebi.

38 A Danilo reče: Sjetio si se Ti mene Bože, i ne ostavi one koji Te vole.

39 I dok je Danilo jeo; Anđeo Božji vrati Avakuma u njegovo mjesto.

40 Sedmog dana dođe car kako bi sahranio Danila, i priđe jami, pogleda u nju, i gle, Danilo sjediše.

41 I uskliknu car gromkim glasom i reče: Veliki si ti Gospode Bože Danilov, i nema nikoga pored Tebe!

42 I naredi da izvade Danila a vinovnike koji htjedoše da ga pogube baciše u jamu, i oni istog časa bijahu pojedeni u njegovom prisustvu.

Analiza
Pretraga