1 Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako će doći iz pustinje, iz zemlje strašne.

2 Ljuta utvara javi mi se. Nevjernik nevjeru čini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! svemu uzdisanju učiniću kraj.

3 Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muči porodilja; zgurih se čujući, prepadoh se videći.

4 Srce mi se smete, groza me poduze; noć milina mojih pretvori mi se u strah.

5 Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.

6 Jer ovako mi reče Gospod: idi, postavi stražara da ti javi što vidi.

7 I vidje kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.

8 I povika kao lav: gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noć.

9 I evo dođoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reče: pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovijeh razbiše se o zemlju.

10 Vršaju moj, i pšenice gumna mojega! što čuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjeva, javih vam.

11 Breme Dumi. Viče k meni neko sa Sira: stražaru! šta bi noćas? stražaru! šta bi noćas?

12 Stražar reče: doći će jutro, ali i noć; ako ćete tražiti, tražite, vratite se, dođite.

13 Breme Arapskoj. Po šumama u Arapskoj noćivaćete, putnici Dedanski!

14 Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretite s hljebom bjegunca.

15 Jer će bježati od mača, od mača gologa, od luka zapetoga i od žestokoga boja.

16 Jer ovako mi reče Gospod: za godinu, kao što je godina najamnička, nestaće sve slave Kidarske.

17 I što ostane hrabrijeh strijelaca sinova Kidarskih, biće malo; jer Gospod Bog Izrailjev reče.

Analiza
Pretraga