Galatima 5,17

„Jer telo želi protiv Duha, a Duh protiv tela: ovo se protivi jedno drugome“. – Šta, zar Duh Sveti, kao Treće Lice Presvete Trojice, nije i sam Tvorac tela čovečijeg, da se ono protivi Njemu? Ako je u čoveku samo duša od Boga, Duha Svetog, telo onda od koga je čim je protivno Duhu Svetom, ne od đavola li? No, to je besmislica. Ovde je reč ne o telu koje sačinjava veštastvenu stranu čovečijeg bića, nego o rđavim pomislima, rđavim željama, rđavim mislima, rđavim osećanjima, pomoću kojih se služi zlu i đavolu. Jer, šta je protivno Duhu Svetom u čoveku? Ne telo, koje je stvoreno Bogom kao dobro i bezgrešno, koje je stvoreno „za Gospoda“. To je ono što je nesveto, nečisto, grešno, smrtno, đavolje. To je ono što se u čoveku protivi Duhu Svetome, a ne telo samo po sebi, kao materijalna priroda. U stvari, šta je telo? Telo je samo organ duše; bez duše ono je neaktivno: niti oseća, niti misli, niti dejstvuje; mrtvo je. Duša je ta koja telesnim okom gleda i vidi; duša je ta koja telesnim uhom sluša i čuje; duša je ta koja telo kreće i telom dёla, radi, hoće, misli, oseća. Duša sačinjava duhovnu stranu čovečijeg bića, a telo – materijalnu. I jedno i drugo je od Boga, koji ih je stvorio kao jednu celinu, koja se naziva čovek. Samo u duši je izvor čovekova života; telo je oruđe života. U duši je izvor i svega bogočežnjivog u čoveku, ali i svega greholjubivog. I to u njenoj slobodi: ona bira između dobra i zla, između vrline i poroka, između Boga i đavola. Ona je ta koja je najpre kroz Evine oči pristala na greh, zavolela zabranjeni plod, i tek onda upotrebila ruke tela da ga otkinu i usta da ga okušaju. Takav je uopšte put greha: iz duše kroz telo u delo. Tako prvog greha ljudskog, tako svakog greha uopšte. Hotenje, želja pripada duši, volja, njena sloboda, koja se može i korisno upotrebiti i zloupotrebiti. Zlo koje duša želi, i jeste ono što se protivi Bogu i svemu Božjem, Duhu Svetom i svemu svetom. Zla volja je izvor svega protivljenja čovekovog Duhu Svetom, kao nosiocu svekolikih dobara Božjih. Duh Sveti je nosilac, davalac i nadahnitelj svake vrline, svega svetog, svega božanskog, svega dobrog; zato je greh, i svaki porok, i svako zlo protiv Duha Svetog. U prirodi je zla da se protivi dobru, kao što je u prirodi dobra da se protivi zlu. Kada hoćete da činite zlo, onda protiv njega ustaje ono božansko dobro koje je u vama; a kada hoćete da činite dobro, onda protiv njega ustaje zlo koje je u vašoj greholjubivoj volji. Vaše je da birate: ili dobro koje je od Boga Duha Svetog, i zato uvek božansko, čarobno, svepobedno; ili zlo koje je od đavola, i zato uvek ružno, gadno i čovekoubistevno, i svagda nemoćnije od Božjeg dobra. Ako dušu svoju dobrovoljno potčinite Duhu Svetom kroz svete vrline, postaćete nepobedivi, i nikakvo vam zlo neće moći nauditi. A kada čovek dušu svoju potčini greholjublju, onda gresi i poroci toliko porastu u njemu, toliko se slože, sjedine, ujedine u jednu organsku celinu, da prosto obrazuju čitavo telo, nedeljivo i jedno; i to telo „želi protiv Duha“, i to telo „protivi se“ svemu što je od Boga Duha Svetoga. Iza tog tela greha i poroka uvek se skriva tvorac greha i poroka – đavo. Razgrnite ma koji greh i ispitajte ga do kraja, na dnu njegovog bića uvek ćete naći đavola kao glavnu stvaralačku silu njegovu. Ali isto tako, razgrnete li ma koje dobro, uvek ćete u srcu njegovom pronaći neku božansku silu kao glavnu stvaralačku moć njegovu.