Galatima 4,19

Hrišćaninov život je neprekidni podvig: podvig ohristovljenja, podvig obogočovečenja. U čemu je on? U tome: da Gospod Hristos postane u tebi ne samo živa istina i živa pravda i živa ljubav; ne samo da Njegove istine žive u tebi, i rastu, i množe se; nego da On sav bude u tebi punoćom Svoje Bogočovečanske Ličnosti, da lik Njegov bude na svemu tvome i u svemu; da ti više ne živiš, nego da u tebi živi Hristos: da dušom svojom postaneš sav hristolik; da se Hristov lik ogleda u svemu tvome, i bude na svemu tvome. A Hristovo se obličje obrazuje u nama, kako? Pomoću svetih tajni i svetih vrlina. Svaka od njih mala Hristov lik u nama, dok ga one zajednički, sve skupa živeći u nama, potpuno ne izmalaju, te se u nama dobije živo, večno živo obličje Bogočoveka Hrista. Počinje se svetom tajnom krštenja: ona najpre živopiše lik Spasov u čoveku hrišćaninu. Posle se taj lik održava, i upotpunjuje, i usavršava kroz ostale svete tajne i svete vrline: pričešće, ispovest, veru, ljubav, molitvu, post, krotost, i druge redom, i to sve tako, celog života tako – „dok Hristovo obličje ne postane u vama“, dok se Hristos ne obrazuje u vama. Da, Hristos se obrazuje u vama mesto svega drugog, i mesto tebe samog. Jer bez lika Hristovog u sebi čovek je čudovište i strašilište. Zato sve staranje skrenite na to: da se Hristos obrazuje u vama. Date li mesto grehu i gresima, strasti i strastima, oni će postepeno i neprimetno obrazovati u vama, znate li čiji lik? – Đavolov. Jer je svaki greh kičica kojom đavo u duši tvojoj mala

sebe, dok kroz mnoge grehe i strasti potpuno ne izmala sebe u tebi, i tako likom svojim zamrači i zakloni lik Božji koji ti je dat Bogom pri stvaranju. A vi Galati, nekadanji neznabošci, znate kako strašnu i ogromnu silu ima đavo nad dušom ljudskom sve dok je Gospod Hristos ne poseti i ne ispuni.