Filipljanima 4,7

Kada sve evanđelsko čovek doživljuje s radošću u Gospodu; kada sve svoje brige prenosi na NJega "molitvom i moljenjem", onda u dušu njegovu silazi "mir Božji, koji prevazilazi svaki um". Mir, kakav um ljudski ni zamisliti ne može, akamoli čovek ostvariti i doživeti. To je mir od sveharmonije, od sveskladnosti; mir od osećanja večne Istine u celom svom biću, od osećanja Boga živog i istinitog i beskrajno čovekoljubivog. "Mir Božji" razliva po duši ljubav Božja, istina Božja, pravda Božja, blagost Božja, svaka doživljena blagovest Božja, svaka izvršena zapovest Božja. To je mir od osećanja i saznanja da su božanski savršeno i čovečanski stvarno rešena sva najglavnija pitanja ljudskoga duha: pitanje života i smrti, besmrtnosti i večnosti, dobra i zla, ovoga sveta i onoga, Boga i đavola. Zato "mir Božji" uvek prati njegova besmrtna sestra: radost božanska. NJih dvoje zajedno silaze u dušu Duhom Svetim za revnostan evanđelski život, za evanđelsku pravednost, jer carstvo Božje i jeste: "pravednost i mir i radost u Duhu Svetom" (Rim. 14,17).

"Mir Božji ... čuvaće srca vaša i misli vaše u Hristu Isusu". - Srce u Hristu imati, u Hristu čuvati? Takvo srce je sa svih strana opkoljeno Gospodom Hristom, svecelo živi NJime i u NJemu: sva njegova osećanja i niču i rastu i usavršavaju se unutra u Gospodu; ne udaljuju se iz NJega i ne lutaju van NJega. I postepeno sva se osećanja razvijaju u hristoosećanja. I otuda u njima mir Hristov, mir Božji. Strasti ih ne uznemiravaju, gresi ne porobljavaju, jer ih božanska sila sa svih strana opkoljava i čuva. A kroz nju se ne mogu probiti nikakve sablazni, nikakvi zli dusi. Srce koje boravi u Gospodu Hristu očišćava se od svake grehovne prljavštine i ispunjuje svetim božanskim silama. Najzad, potpuno očišćeno, ono Boga vidi (sr. Mt. 5,8): gde god pogleda u sebi i oko sebe, ono samo Gospoda Hrista vidi.

Kada je srce naše u Hristu? Živimo li ljubavlju Hristovom, - ono je u Hristu; živimo li istinom Hristovom, - ono je u Hristu; živimo li pravdom Hristovom, dobrotom Hristovom, blagošću Hristovom, krotošću Hristovom, smernošću Hrpstovom, molitvom Hristovom, ma čim Hristovim, - ono je u Hristu. Takvo ohristovljeno srce Hristom oseća sve: i svet, i ljude, i Boga, i ptice, i cveće, i sva bića i sve tvari, - i svemu evanđelski saoseća. A kada je srce naše van Hrista, onda je otvoreno za sva zla i iskušenja. Pa i za same đavole. Jer su nelažna usta Sveistinitoga izrekla: " ... dolazi đavo i uzima reč iz srca"; "dolazi nečastivi i krade posejano u srcu" (Lk. 8,12; Mt. 13,19), krade seme božanskog dobra a poseje seme svoga zla. I vremenom srce proraste svakim zlom, i postane tvornica svakoga zla. Onda: "iznutra iz srca ljudskoga izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, lakomstva, lažna svedočanstva, hule na Boga, pakosti, zloće, sramote, zlo oko, ponos, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra" (Mk. 7,21-23; Mt. 15,19). Živeći srcem daleko od Boga, čovek se postepeno navikne na sva zla; i ona mu postanu tako obična, da najzad u njega nesmetano ulazi kao u svoj dom sam vrhovni duh zla - Satana. Primer: Juda.

Rečeno je u Svetoj Kizi: "Satana uđe u Judu" (Lk. 22,3; Jn. 13,27).

"Ĉuvaće ... i misli - ηὰ λοήκαηα - vaše u Hristu Isusu". Grčka reč ηὸ λόεκα znači: razum, intelekt, misao. "Misli u Hristu"? To su svete misli. One dolaze od razuma osvećenog Hristom. Kako se osvećuje razum? Ĉovekovim življenjem u svetim evanđelskim tajnama i svetim evanđelskim vrlinama. Takvo življenje isceljuje razum od glavne njegove bolesti: gordoumlja, a ispunjuje ga večitim zdravljem: smirenoumljem. Od osvećenog razuma - svete misli; od razuma u Hristu - misli u Hristu. Mi čuvamo svoje misli u Hristu, kada mislimo "ono što je u Hristu" (Flp. 2,5), kada imamo Hristove misli. Gospod Hristos je postao čovek, da bi ljudima pokazao šta je pravi čovek, šta - pravi život, šta - prava misao, šta - pravi razum. Pravi čovek je bogočovečanski čovek, pravi život - bogočovečanski život, prava misao - bogočovečanska misao. Samo život u Hristu čuva naše misli u Hristu, preobražavajući svaku misao u hristomisao, u bogomisao. A misli ljudske, a razumi ljudski van Hrista, šta biva s njima? Oslepe, te ne vide ništa kao što treba videti, niti znaju išta kao što treba znati. Od neprimanja Hrista, od neverovanja u Hrista oslepe misli, oslepe razumi nevernika - ηὰ λοήκαηα ηῶλ ἀπίζηφλ (2 Kor.

4,4; 3,14). I u toj tami kvare se i trule, rasipajući se i raspadajući se u nemoralnom životu (sr. Rim. 1,28-32; Tit. 1,15; 2. Tim. 3,8).