Filipljanima 4,11

Oskudica ne postoji za onoga koji Hrista ima. Jer - sve ima. Svemilostivi i Svemoćni daje mu sile i moći, te je zadovoljan svim što ga snađe: "zadovoljan sam onim u čemu sam". - U tamnici sam, ja sam zadovoljan i u tome, jer je Gospod sa mnom. Među vama sam, među braćom, - zadovoljan sam, jer sam među braćom u Hristu. Među neprijateljima sam, - zadovoljan sam i u tome, jer mi se daje prilika da im Hrista propovedam. "Zadovoljan sam onim u čemu sam", uvek zadovoljan, jer sve primam Hristom i radi Hrista. On je posrednik, svudaprisutni posrednik između sveta i mene. Ja ništa ne primam mimo NJega, već sve kroz NJega. On je moje oko, moje uvo, moje srce, moja duša. U mene ništa ne uđe a da kroz NJega ne prođe; ništa se u meni ne pojavi: ni misao, ni osećanje, ni želja, a da On ne učestvuje stvaralački i promisliteljski, u svemu mome On je ispred mene, i više od mene. Sve moje je najpre NJegovo, pa onda moje; i uvek moje samo utoliko ukoliko je NJegovo. Tako sam se i navikao biti zadovoljan onim u čemu sam. Da, navikao sam se. Jer je sve to ličan evanđelski podvig. Ĉovek najpre primorava sebe na svako evanđslsko dobro radi Hrista: revnuje u oskudici, revnuje u postu, u molitvi, u ljubavi, u trpljenju, u stradanju, revnuje u svemu evanđelskom, a čovekoljubivi Gospod mu prema revnosti dodaje sve više i više blagodatne sile, dok mu evanđelski podvizi ne postanu navika. Takav čovek s pravom izjavljuje: