Filipljanima 4,10

Sve što doživljuje, sveti Apostol doživljuje "u Gospodu". Ako je radost, doživljuje je u Gospodu; ako je stradanje, doživljuje ga u Gospodu; ako je ljubav, ako je pravda, ako je istina, ako je dobrota, ako je svet, ako je život, ako je čovek, ako je Bog, ako je mrav, ako je sunce, ako je cvet, ako je vasiona, - sve to on doživljuje u Gospodu. Evo, on i milostinju koju mu čine doživljuje u Gospodu. Zar milostinju prima - on, on - svemoćni čudotvorac, koji vaskrsava mrtve, isceljuje bolesne, izgoni nečiste duhove? Zar on ne može hraniti sebe pretvarajući kamenje u hlebove? Može, ali neće. Jer hoće da se oseća evanđelski zavisan od braće, od bližnjih; da se smiri pred njima, ponizi pred svima; da bude siromah "u Gospodu", prosjak "u Gospodu". I tako im pruži mogućnost za evanđelski podvig milostinje. Staraju se o njemu, čine milostinju, znači - Evanđelje radi u srcu njihovom, njihovo je srce "u Gospodu", i misli u Gospodu, jer eto, oni misle i čine "ono što je u Hristu Isusu" (Flp. 2,5).