Filipljanima 4,1

Koliko evanđelske saosetljivosti i dirljive brige! Drugima želi spasenje i život u Gospodu, kao što žedan želi sebi vode. To mu je u srcu, to u svakoj želji. U tome je njegova radost, i venac i kruna. Ta i carsku dijademu sveti apostol smatra za trice, kada ovakav venac ovenčava njegovu glavu: venac spasenih hristolikih duša. Venac koji nikada ne vene, niti ga ikakva smrt sparušiti može. Sve želje radosnice stapaju se u dirljivu molbu: "stojte čvrsto u Gospodu, mili!" Kako? - Verom čvrstom i nepokolebljivom, ljubavlju nelicemernom, molitvom neprestanom, uopšte držanjem zapovesti Gospodnjih, jer: "koji drži zapovesti Gospodnje, u NJemu stoji, i On u njemu" (1. Jn. 3,24). U Gospodu stoji onaj koji hodi "kao što je On hodio" (1. Jn. 2,6). U Gospodu stoji onaj koji stoji u slobodi kojom nas je Gospod Hristos oslobodio: u slobodi od greha (sr. Gal. 5,1). Otuda: "koji god u NJemu stoji, ne greši" (1. Jn. 3,6). Koji živi Evanđeljem, taj stoji u Gospodu (sr. 1. Jn. 2,24). Znak po kome se poznaju oni što stoje u Gospodu jeste blagodat, blagodatni darovi Svetoga Duha: "Po tome doznajemo da u NJemu stojimo, i On u nama, što nam je dao od Duha svoga" (1. Jn. 4,13; sr. 3,24). "Bog je ljubav, i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji" (1. Jn. 4,16).