Filipljanima 3,7

"Što mi beše dobitak, to Hrista radi primih za štetu". Šteta je čak i ono što sačinjava izuzetno preimućstvo u veri izabranog naroda: sva pravda i pravednost zakonska. A kada je najveća vrednost dohrišćanskog sveta, upoređena sa Hristom, šteta, šta li su druge vrednosti: religijske, filosofske, kulturne? Sve one, od prve do poslednje, ma kolike dobitke pretstavljale za ljude, postaju šteta, čim se uporede sa jedinom svevrednošću svih svetova: Gospodom Hristom. Toliko je Bogočovek Hristos iznad svih ljudskih vrednosti, da zaista pretstavlja jedinu božansku i čovečansku svevrednost u svima našim svetovima. Šta su svi takozvani bogovi, koliko ih god ima u panteonu ljudske istorije, prema čudesnom Bogočoveku? Vaistinu samo - šteta. A heroji sveta, i geniji sveta? Opet - šteta. Tako i svi filosofi, i svi naučnici, i svi reformatori, i svi ljudi veliki i mali, posebno i skupa, svi do jednoga, bez Hrista nisu drugo do šteta, šteta, šteta i za sebe i za svet oko sebe. Jer ne mogu da dadu čoveku ono što je najvažnije za njega u svetu: da ga spasu smrti, greha, đavola, pakla. A svojom izvikanom veličinom mnogi ljudi, ili sami hoće ili ih drugi podmeću, da zauzmu mesto jedinog istinitog Boga u svima svetovima: Gospoda Hrista.

Zar to nije najubitačnija šteta za ljude koji im sleduju, i zbog njih i radi njih - ili neće Hrista, ili Ga ne priznaju, ili Ga ne traže, ili Ga gone? Da je tako, može se svaki uveriti lako: neka proba da bez Hrista istinski reši problem svoga ljudskog bića, da mu pronađe pravi, neprolazni smisao; drugim rečima: neka proba da bez Hrista oslobodi sebe od smrti, od greha, od zla, od đavola, i to oslobodi istinski i potpuno. Nema sumnje, uspeti neće. Zato je i objašnjivo i opravdano ovako dinamitski eksplozivno i besprimerno smelo tvrđenje svetog apostola Pavla, po ko me je Hristos sve i sva, a sve ostalo prema NJemu - suva šteta.

Potrebna je sveopšta provera, da bi se utvrdila istinitost evanđelskog učenja o vrednostima. Šta je za tebe najveća vrednost u svetu, šta - "dobitak"? Pronađi, i uporedi sa onim što Hristos sobom pretstavlja, donosi i predlaže svakom ljudskom biću, pa i tebi. Učiniš li to čak i nepoštedno kritički, ali samo nepristrasno, ti moraš doći do pavlovskog zaključka i ubeđenja: tvoja najveća vrednost, tvoj dobitak, u poređenju sa Hristom, zaista je bezvrednost, zaista šteta. Do takvog su zaključka i ubeđenja došli svi pravi mučenici ljudske misli, svi pravi istraživači neprolaznog smisla ljudskom biću, životu i svetu: Svetitelji Božji. A to su jedini pravi ljudi, jer su savladali u sebi sve grehe, sve smrti, sve đavole, ispunivši sebe Bogom i Gospodom Hristom, NJegovim božanskim svetinjama i svetim silama. Oni su najrečitija potvrda i najubedljivije svedočanstvo o istinitosti pavlovske vere, pavlovske filosofije vrednosti, pavlovske aksiologije.