Filipljanima 3,20

Samom prirodom bića svog čovek je pozvan da istovremeno živi u dva sveta: na zemlji, jer mu je telo od zemlje, i na nebu, jer mu je duša s neba. Pogotovu hrišćanin, koji i jeste jedini dovršen i savršen čovek u rodu ljudskom. Stoga bogomudri apostol i objavljuje blagovest: "Naše je življenje na nebesima, otkuda i Spasitelja očekujemo Gospoda Isusa Hrista". - Eto tajne hrišćanskog života: na zemlji hrišćani žive nebom; hodeći po zemlji, oni provode nebeski život. Kako? Jer žive Gospodom Hristom. A On sav s neba, i sav od neba, i sav na nebu. Ovaplotivši se, On je ljudima doneo pravila i sile nebeskog života. Iako na zemlji, življenje hrišćana je po nebeskoj Istini, po nebeskoj Pravdi, po nebeskoj LJubavi; rečju: po Bogu i Gospodu našem Isusu Hristu. Tako hrišćani zemlju pretvaraju u nebo: na zemlji nebeski misle i nebeski žive. Oni: zemaljski anđeli i nebeski ljudi. Kao što se i nazivaju najsavršeniji hrišćani - Svetitelji. Po svome pozivu, svi su hrišćani - zemaljski anđeli i nebeski ljudi. Jer je jedno Evanđelje, jedna Istina, jedna LJubav, jedan Život, jedan Bog, jedna Crkva i za Anđele na nebu i za ljude na zemlji. Drži li evanđelske zapovesti, čovek već živi nebeskim životom na zemlji, već je unekoliko zemaljski anđeo i nebeski čovek. A kada potpuno uzaživi po Hristovom Evanđelju, on sav postane zemaljski anđeo i nebeski čovek. Naš nebeski život počinje ovde na zemlji, da bi se bez kraja i konca produžio na nebesima, "otkuda i Spasitelja očekujemo Gospoda Isusa Hrista". I mi znamo gde je On: telom na nebu, iznad svih nebesa, a Božanstvom u Crkvi. U njoj celoj, jer je sva NJegova, sva Božija, sva sveta, sva Svetoga Duha.