Filipljanima 3,15

"Koji smo god dakle savršeni - ηέιεηοη, tako da mislimo". To znači: mi smo hrišćani po svome pozivu, po svome višnjem zvanju - savršeni. Jer je naš poziv: da postanemo savršeni. Od samog početka, od svetog krštenja, mi se nalazimo na tom putu savršenstva, putu koji se završava hristolikim savršenstvom: "bićemo kao i On" (1. Jn. 3,2). "Tako da mislimo", tojest da mislimo kao što je sveti apostol izložio: Hristos je sve i sva, i život u NJemu; a sve ostalo je - trice, đubre, šteta. Ne mislimo li tako, nismo svesni šta je hrišćanstvo, šta nam daje, i šta traži od nas. Svako smanjivanje, skraćivanje, uprošćivanje, antropomorfiziranje hrišćanskog cilja, upropašćuje hrišćanstvo, obesoljuje ga, ozemljuje ga, pretvara u običnu ljudsku, humanističku religiju, humanističku filosofiju, humanističku etiku, humanističku nauku, humanističko udruženje. Samo misleći kao sveti apostol Pavle, mi pravilno mislimo o Hristu i hrišćanstvu. "I ako o nečemu drukčije mislite, Bog će vam i to otkriti". Tojest, ako se u nečemu i razlikujete po shvatanjima, ali iskreno i nelicemerno, Bog će vas uputiti, i otkriti vam istinu. Uvek je potrebno: svoje misli proveravati Božjim mislima. A njih eno u Gospodu Hristu; a Gospoda Hrista eno u NJegovom Bogočovečanskom telu, Crkvi, u kojoj obitava Duh Sveti, "Duh Istine" koji svakog revnitelja vere upućuje u svaku istinu koja se odnosi na Gospoda Hrista i naše spasenje (sr. Jn. 16,13-16; 14,16).

Tumačeći 15. stih sveti Zlatoust veli: Savršenome je svojstveno - ne smatrati sebe savršenim. A ako ko drukčije misli, tojest ako misli da je izvršio sve vrline, takvoga će Bog urazumiti, Bog će mu otkriti. Sveti apostol je rekao: "Bog će otkriti", da bi pokazao da takvo shvatanje proističe prvenstveno iz neznanja. Ovo je rečeno ne o dogmatima, nego o savršenstvu života i o tome da ne treba smatrati sebe savršenim; jer ko misli za sebe da je već postigao sve, taj ništa nema.