Filipljanima 3,10

Poznati Hrista, to je na prvom mestu poznati silu vaskrsenja NJegova i smrti NJegove. Kako? Doživljavajući ih kao svoje. Jer čovek postaje hrišćanin doživljavajući Hrista. Drugog puta nema. Sve što je Hristovo doživljavanjem pretvoriti u svoje, - tako se hrišćanin postaje, tako i Hristos upoznaje. Jedino se doživljavanjem Hrista može istinski poznati Hristos. Hristopoznanje je uvek od hristodoživljavanja. Hristovu ljubav poznaćeš, ako je doživljuješ; Hristovu istinu poznaćeš, ako je doživljuješ; tako i Hristovu pravdu, i Hristovu smernost, i Hristovo stradanje, i Hristovu smrt, i Hristovo vaskrsenje poznaćeš, samo ako ih doživljuješ. To važi za sve što je Hristovo, od najmanjeg do najvećeg. "Silu vaskrsenja njegova" poznaćeš, ako vaskrsneš sebe iz groba greholjublja, i budeš hodio u novom životu, kao onaj koji je još u ovom svetu vaskrsao sa Gospodom Hristom, i živi NJime vaskrslim (sr. Kol. 3,1). On, Vaskrsli i Večnoživi i Svemoćni, daje sile ljudima, te na zemlji žive u novom životu, životu svetom i bogolikom, jer su ljudi samo "u Hristu Isusu Gospodu našem - mrtvi grehu a živi Bogu" (Rim. 6,11).

Spasonosnu silu stradanja Hristovih poznaćeš, ako ih doživljuješ, ako uzmeš učešće u njima, ako imaš "zajednicu - ηὴλ θοηλφλίαλ" s njima. A to je neophodno, jer su ona beskrajno važna u bogočovečanskom domostroju spasenja. Stradanja Hristova, šta sačinjava? Sav život NJegov, od rođenja do vaskrsenja. Za NJega, bezgrešno i krotko Jagnje Božje, stradanje je bilo, ne samo: biti pljuvan, biti šiban, biti bijen, biti ismevan, biti raspet, biti huljen, nego i živeti trideset i tri godine među podivljalim i opoganjenim od greha ljudima. Zato, hoćeš li da poznaš "zajednicu njegovih muka", i spasonosnu silu njihovu, doživljuj sav život NJegov, naročito krsnu svim bićem toliko uživeti, toliko joj se saobraziti, toliko je u sebi odraziti, da čovek postane - "nalik na smrt njegovu = ζσκκορθούκελος ηῷ ζαλάηῳ αὐηοῦ", i tako je oseti kao nešto neophodno za sebe, za svoju ljudsku prirodu, za svoje spasenje. A to će čovek postići kada zajedno sa svetim apostolom bude mogao reći: "S Hristom se razapeh" (Gal. 2,19): razapeh sebe svetu, i svet sebi; mrtav sam za svet i njegove grehovne slasti, i svet je mrtav za mene sa svima svojim smrtonosnim strastima i sablaznima; živim samo onim što pripada raspetom Bogočoveku, a ničim što pripada grehoimanom svetu; radi Hrista "razape se meni svet, i ja svetu" (Gal. 6,14). Tada čovek silom svepobedne smrti Hristove pobeđuje svaku smrt u sebi i u svetu oko sebe. A time i svaki greh, jer su gresi jedina sila koja proizvodi i stvara smrt (sr. Jak. 1,15). Tu strašnu silu čovek i pobeđuje jedino svespasonosnom silom smrti Hristove, bogočovečanske i stoga čudotvorno svemoćne. A svespasonosne smrti Hristove i svepobedne blagodatne sile njezine mi postajemo zajedničari kroz prvu, početnu svetu tajnu - tajnu krštenja: jer svi koji se krštavamo u Hrista Isusa, u smrt NJegovu se krštavamo; i kad smo jednaki s njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem (sr. Rim. 6,3.5).