Filipljanima 1,22

"Življenje u telu - plod donosi", besmrtni plod, samo kada biva Hristom i radi Hrista. To je onaj plod što čovek donosi kada živi Hristom kao loza čokotom. Hristos - čokot, a on - loza. I loza "rađa mnogi rod" ako se hrani životvornim sokovima čokota: ljudska priroda rađa besmrtan božanski rod ako se hrani svetim božanskim silama Hristovim. Bez toga, ona se suši, vene, i ne donosi roda, jer "ne može roda roditi sama od sebe". Samo ako se verom nakalemi na božanski čokot: Hrista, i pomoću svetih tajni i svetih vrlina drži na NJemu, onda "rađa mnogi rod". Van životne veze sa životvornim Gospodom Hristom ljudska se priroda potpuno obesplodi, sasuši, te je "skupljaju, i u oganj bacaju, i spaljuju" (Jn. 15,1-6). Zato je čovekoljubivi Spasitelj objavio blagovest sveistinitu i sveneophodnu: Bez mene ne možete činiti ništa (Jn. 15,5).

Gospod je i postao čovek, da bi ljude osposobio za besmrtna božanska dela. Očovečenjem Svojim i bogočovečanskim domostrojem spasenja On je zemlju pretvorio u rasadnik besmrtnosti i obitalište besmrtnika. Ĉega se god kosne, sve se iz smrti budi kao iza sna, sve vaskrsava. Živi li telo ljudsko NJime, ono postaje radionica besmrtnih božanskih misli, osećanja, dela. A On radi toga i "postade telo" (Jn. 1,14), da telo ljudsko pretvori u radionicu besmrtnosti i svega besmrtnoga. Od NJega, i sa NJim, prijatno je, božanski prijatno - biti u telu, biti čovek. Ne samo to, nego je i božanski uzvišeno. Jer niko nije, kao On, dodelio telu ljudskom besmrtan božanski cilj, i dao mu sva sredstva da taj cilj postigne. "Življenje u telu - plod donosi", tojest donosi besmrtni i večni život u Gospodu Hristu, život koji počinje ovde na zemlji, a produžava se kroza svu večnost u onome svetu. Jer Gospod je i postao telo, da bi pokazao da je "i telo za Gospada, i Gospod za telo" (1. Kor. 6,13). Time je ovaploćeni Gospod otkrio koliko je telo po prirodi svojoj i po naznačenju svom - Božje, obitalište Božje, organ Božji, hram Božji, telo Božje. Da, jer telo ljudsko u Bogočoveku postalo je telom Božjim. Telom Svojim Gospod Hristos je svakom telu proputio put u vaskrsenje i život večni.

O, kakava filosofija. Uzvikuje sveti Zlatoust; apostol Pavle je i odbacio ljubav prema ovdašnjem, zemaljskom životu, i nije ga oklevetao! jer rečima: "smrt je dobitak" on je odbacio ljubav prema njemu, a rečima: "življenje u telu plod donosi" pokazao je da je i ovdašnji život neophodan. Na koji način? Ako se koristimo njime kako treba, ako donosimo plod. A ako je besplodan, onda više nije život. Drveće koje ne donosi ploda, mi bacamo u oganj. Živeti, to je nešto srednje i bezrazlično; no živeti pošteno ili nevaljalo, zavisi od nas. Stoga nemojmo mrzeti život, jer se može živeti i čestito - θαιῶς; a kada upotrebljavamo život na zlo - θαθῶς, ni onda ne treba kriviti život. Zašto? Zato što tome nije uzrok život, nego slobodna volja naša. Bog ti je dao život, da živiš za NJega; a ti po nevaljalosti živeći grehom, sam sebe podvrgavaš svakoj krivici.