Filipljanima 1,15

Mnogi nevjernici postaše odlučni da izdejstvuju žustru kaznu od strane cara. Tako počeše da propovjedaju Hrista na svoj način, ali samo kako bi se carev bijes uvećao. Stoga, mislili su, širenjem propovjedi če se sav njegov bijes svaliti na Pavlovu glavu.

Svojom besprimernom neustrašivošću i revnošću u prapovedanju Hrista, sveti apostol Pavle morao je izazivati i oduševljenje, i raspre, i svađe, i zavist. Niko kao on, izuzev Gospoda Hrista, nije toliko savesti ljudske zbunjivao, toliko zemljotresa u dušama izazivao, toliko srca ljudskih preobrazio. Posle čudesne ličnosti Hristove, najviše je ljudi padalo i dizalo se oko ličnosti apostola Pavla. Zaista je i on bio "kamen spoticanja", "kamen sablazni" za mnoge; i oko njega su plamtela uzbuđena pitanja: "dokle ćeš mučiti duše naše?" A on je silinom svoje evanđelske propovedi zaista mučio duše onih koji su ili bili protiv Hrista ili bez dovoljno odlučnosti da poveruju u Hrista. Niko nije više ljudi privukao Hristu od njega; ali isto tako niko ni više protivnika nije imao od njega. Zato je i najviše muka podneo za Hrista. Svemu Hristovom on se neizmerno raduje; svakoj reči o Hristu, pa makar dolazila "iz zavisti i svađe"; jer će i takva reč izazvata prave revnitelje Evanđelja da Hrista brane i propovedaju "iz ljubavi", "od dobre volje". Glavno je da se ime Hristovo razglašuje, da pada u duše ljudske. A ono će već tamo samo od sebe čudotvorno dejstvovati: duhovno previranje izazvati; i čovek će se za NJega ili protiv NJega odlučiti. Jer Gospod Hristos, Bogočovek i Spasitelj, najneobičnije i najsavršenije biće u svetu, zato je tu: "da bude znak protiv koga će se govoriti", i "da mnoge podigne i obori" (Lk. 2,31). I zaista, On neprestano i podiže i obara: podiže pokajnike, obara bezbožnike; podiže dobroljupce, obara greholjupce. Sve što je dobro hrli ka NJemu, sve što je zlo ustaje na NJega.