Efescima 6,18

Sveoružje Božje hrišćanin će bogomudro upotrebiti, i odneti pobedu nad svima duhovima zla, samo ako se bude neprestano molio Bogu i stražio: „svakom moltvom i moljenjem Bogu se u svako doba moleći u Duhu, i radi toga stražeći sa svakom istrajnošću i molitvom za sve svete“. U duhovnom ratu borbeni i pobednički duh se održava – neprestanom molitvom, neprestanim prizivanjem Božje pomoći. Jer se taj rat od početka do kraja vodi Bogom. Molitva drži u budnom stanju sve vrline duše; neda im da malakšu, da klonu, da zadremaju. Ona je i stražar, i buditelj, i čuvar svake vrline. Ona ih i vodi i rukovodi u ratu sa svima gresima, porocima, iskušenjima. Sveti Oci uče da je molitva – horovođa u horu vrlina. Ona ih razvrstava, raspoređuje; usklađuje ona i upravlja. Ima li neprekidnu molitvu u srcu, hrišćanin nikada neće u borbi sa gresima i iskušenjima pasti, nikad propasti. A za to je potrebno: biti odlučan i primoravati sebe na molitvu. Jer onome koji primorava sebe na molitvu, Bog i daje molitvu. Daje sve dotle dok se molitva ne pretvori u neprekidnu molitvu. A neprekidna molitva naša, to je jedino božansko evanđelsko jemstvo da ćemo neprekidno pobeđivati u našem ratovanju sa duhovima zla i greha. Molitva hrišćaninova uvek se grana i u molitve „za sve svete“, tojest za sve hrišćane, jer su i oni u neprekidnom ratu sa duhovima zla ispod neba. A kao takvi, oni su naši saborci i saveznici. Jesi li hrišćanin, znaj: svaki je đavo stalno u ratu sa tobom. Svaki izvodi svu svoju silu protiv tebe: demon gnjeva – gnjev, demon bluda – blud, demon gordosti – gordost, demon pakosti – pakost, demon zavisiti – zavist, demon očajanja – očajanje, i tako redom, ime im je legion, a njihovim sablaznima i strastima – ni broja se ne zna.

No ma koliko ih bilo, uvek je naše „sveoružje Božje“ jače od njih, sposobno da ih razjuri i pobedi na svima bojištima u svima bitkama. Naročito kada nas u tom ratovanju vode i predvode čelnici svetih blagodatnih vrlina: molitva i post. Pred njima se ne može održati ni jedan zli duh; od njihovog ognja oni se daju u bezobzirno bekstvo. Ma koliko se duhovi zla okomili na tebe iz spoljnjeg sveta, ili čak prodrli u tebe, i ukopali se, i ušančili se u tvojoj duši, i nastanili se, i pretvorili srce tvoje u dom svoj, ipak se ne boj! samo izvedi protiv njih molitvu i post, a u rezervi drži ljubav, milosrđe, krotost, smernost, veru, istinu, pravdu, trpljenje, – i stupi u borbu, ratuj istrajno i neustrašivo, i sa bezmernom nadom, pa ćeš nesumnjivo pobediti sve duhove zla i one u tebi i one oko tebe; i još ćeš ih potpuno isterati iz sebe i daleko prognati od sebe. U to nepokolebljivo i čvrsto veruj, jer su usta Sveistinitoga i Svepobednoga izrekla ovu blagovest: „Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom“ (Mt. 17,21): tojest rod svih nečistih duhova, i onih najgorih i najopakijih (Mt. 17,15-17). Eto božanskog sveleka od svakoga zla, od svakoga đavola. Moleći se i posteći se, ti postaješ nepobedivi pobednik: nepobediv ne samo od ljudi, nego i od same smrti, i od grehova, i od đavola. Jer i gresi i smrti i đavoli sačinjavaju jedan „rod“. A svemilostivi Gospod je zato i došao u naš svet, da nam da pobedu nad njima, i lek od njih. Da, lek od greha, lek od smrti, lek od đavola.

Ta molitva je uvek „u Duhu“: Od joj daje sile da traje, da neprestano traje i gori i plamti u našem srcu. U pitanju je sve naše: sva večnost naša, jer đavoli to i rade što nam gresima i strastima kradu večnost, i raj, i nebo, i carstvo nebesko, pa i samog nam Boga i Gospoda kradu. Staga se „treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži“ (Lk. 18,1). Razume se, molitva izvire iz naše vere u Gospoda sveblagog, koji je zbog toga sa blagovešću o molitvi i postu izrekao i blagovest o veri, objavivši: „Sve što uzištete u molitvi verujući, dobićete“ (Mt. 21,22).

Evanđelje Spasovo uvek gleda čoveka iz njegove večnosti, iz njegove nebeske postojbine, gleda ga u svima njegovim mukama i podvizima i borbama za spasenje duše i za osiguranje večnoga života i neba i raja, zato apostolska truba neprestano trubi ovu bojnu lozinku, ovaj ratni poklič: „U molitvi budite jednako“! (Rm. 12,12). A kada se u tim strašnim okršajima i užasnim bitkama, gde se tolika krv duše proliva, malakše ili posrne ili padne ili rana zadobije, makar i smrtonosna, ti i onda nadom ratuj osluškujući životvornu blagovest „večnoga Evanđelja“: „Gospod je blizu. Ne brinite se ni za što, nego u svemu molitvom i moljenjem neka se javljaju Bogu iskanja vaša“ (Flb. 4,6).

Kao u svakom ratu, tako i u ovom duhovnom, veoma je važno, i uvek važno – stražiti. Stražiti: da neprijatelj ne napadne iznenada, ili navali velikim snagama na slabije strane naše duše, ili izvede bezbroj lukavstava u boj protiv nas. Onda: stražiti! postaje naše bojno pravilo, ali stalno pravilo. U ovom našem podnebesnom svetu mi smo uvek sa svih strana opkoljeni legijama nečistih duhova, zato i stalno hodi kroz nas i između nas Spasova zapovest: „Pazite, stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast“ (Mt. 26,41). Duhovođeni ratnici, duhonosci i hristonosci – eto naših vojskovođa, eto naših svepobednih pobednika u svima ratovima za dušu ljudsku. A oni gromoglase ovu blagovest: „Stražite! stojte u veri! muški se držite, utvrđujte se!“ A prvovrhovni arhistratig hrišćanski, sveti apostol Petar svezapovedni blagovesti: „Budite trezni, jer suparnik vaš đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere“ (1. Ptr. 5,8). Na zemlji ste, na vojni ste, gde se neprekidno vodi na život i smrt borba za dušu, zato – „u molitvi budite jednako, i stražnte u njoj“ (Kol. 4,2).

Objašnjavajući osamnaesti stih, blaženi Teodorit veli: Oni koji su neprestano opkoljeni neprijateljima, ne mogu spavati. Zato božanstveni apostol narećuje da bde, i da se peprekidno mole, i da ne prestaju sa telesnim trudom, nego da budu veoma istrajni u njemu. Zapoveda pak da se mole ne samo za sebe, nego i za sve jednoverne.