Efescima 6,16

„Svrh svega uzmite štit vere, s kojim ćete moći pogasiti sve raspaljene strele nečastivoga“. – Eto najneophodnijeg oružja, nad oružjima. Ako je Istina Hristova oružje, onda je to vera koja nam kazuje tu Istinu i daje silu njenu; ako je Pravda Hristova oružje, i Evanđelje – oružje, i molitva – oružje, i post – oružje, i sve što je Hristovo – oružje, onda nam sve to daje i svim tim naoružava vera. Vera je štit kojim hrišćanin sa sigurnošću brani i uvek odbrani i Istinu Hristovu u sebi, i Pravdu Hristovu, i Evanđelje Hristovo; i tako uvek odbrani od svih zala i dušu svoju. O štit vere se pogase i polome „sve strele nečastivoga“, ma kako bile raspaljene ognjem iskušenja, greha, zla, demonizma. Eto oružja kojim se čovek može odbraniti od svakoga iskušenja, od svakoga greha, od svakoga zla. Eto oružja kojim hrišćanin postaje svemoćan u ratu sa duhovima zla pspod neba. Pred njim nemoćan je, slab je, nejak je i sam vrhovni duh zla i uništenja, Satana. Vera? Kakva moć! kakva sila! kakvo junaštvo! kakva jačina! Njome čovek zaista potpuno ojača u Gospodu, „u sili jačine njegove“, te sva sila i samog Satane za njega ne prestavlja ništa. Otuda kliktanje svetog orla bogoslovlja: „Vera je – naša pobeda“ (1. Jn. 5,4); njome pobeđujemo svet, i sve sablazni sveta, pa i samog Satanu (1. Jn. 2,16-17; 5,4; Mt. 10,1.8). Njome ste „jaki, i nadvladaste nečastivoga“ (1. Jn. 2,14.13). Njome, jer je u njoj ne samo hrišćaninova moć, već i njegova božanska svemoć. Po rečima samog Svemoćnog: „Sve je moguće onome koji veruje“ (Mk. 9,23). Vera je svemoć, ne učenost, ne bogatstvo, ne slava, ne ni sve sile ovoga sveta. Kako je lako sa Hristom, a kako teško bez Njega!

Heruvimski vitez svete vere blagovesti: „Svrh svega uzmite štit vere“. Apostol govori ovde o veri, ne o znanju. I s pravom on naziva veru štitom. Kao što štit zaklanja celo telo, tako i vera: jer sve njoj ustupa. „O koji ćete moći pogasiti sve raspaljene strele nečastivoga“. Jer ništa nije u stanju da raseče taj štit. Čuj šta Hristos govori učenicima Svojim: Ako imate veru koliko zrno gorušično, reći ćete gori ovoj: pređi odavde tamo, i preći će (Mt. 17,20). A kako mi možemo steći takvu veru? Ako budemo to izvršavali: gasili raspaljene strele nečastivoga. A strelama nečastivoga apostol naziva iskušenja i nepristojne želje. Apostol je pritom vrlo umesno dodao: „raspaljene“, jer je takva priroda strasti. No ako vera zapoveda demonima, utoliko lakše zapoveda strastima duše … Vera je štit, a štiti prvi prima udarce od neprijatelja, i čuva oružje neoštećenim. Ako dakle vera bude prava i život vrlinski, onda će i oružje ostati netaknuto. Vera je štit koji zaklanja one koji veruju neispitujući – τοὺς ἀπεριέργως πιστεύοντας. A kad se neko stane upuštati u mudrovanja i počne o svemu umovati i suditi na svoj način, za takvoga vera ne sačinjava štit; naprotiv, onda nam ona smeta. Vera neka bude takva: da pokriva i zaklanja sve. Stoga neka ne bude kratka, da noga ili neki drugi deo tela ne bi ostali goli. Da, štit vere mora biti srazmera veličini. „Raspaljene“: jer mnoge misli, mnoge sumnje, mnoga nerešiva pitanja zapaljuju dušu ali istinska vera sve uspokoji.

Mnogo šta našaptava đavo, zapaljujući našu dušu i bacajući je u razne sumnje, kao kad neki govore: Postoji li vaskrsenje? Postoji li Sud? Postoji li nagrada? – No ako imaš štit vere, ugasićeš njime strele đavolove. Pojavila se u tebi neka nepristojna želja, zapalio se unutar tebe oganj rđavih pomisli? Protivstavi mu veru u buduća blaga, i on se više neće pojaviti, štaviše – biće uništen. „Sve strele“, a ne – ove će ugasiti, a one neće … Ako ratuju na nas pomisli, izvedimo protiv veru; ako nam dosađuju nepristojne želje, prizovimo u pomoć veru; ako se nalazimo u mukama i teškoćama, iskajmo ugehu u veri. Vera je ono čime se čuvaju sva oružja – πάντων τῶν ὅπλων αὕτη ἐστὶ φυλακτήριον; nemamo li nju, i oružja brzo propadaju. „Svrh svega uzmite štit vere“. Šta znači – „svrh svega“? Znači: i svrh istine, i svrh pravde, i svrh evanđelja mira. Drugim rečima: svemu je tome nužna vera.