Efescima 5,9

Ko živi u Hristavoj svetlosti, to pokazuje svojom hristolikom dobrotom i pravednošću i istinom. Jer božanske vrline nisu drugo do svetljenje božanske svetlosti. Svaka vrlina neminovno svetli. A kada se sve božanske vrline potpuno zacare u čoveku, onda on sav svetli, zrači božanskom svetlošću. Primer: Svetitelji. Živeći sveto, oni svetle. Jer svetost je svetlošću svetost. Otuda uvek nimbusi oko glava Svetitelja. Svaka je božanska vrlina puna svete i svetle sile, te svaka osvećuje i osvetljuje čoveka. Svetost i svetlost vrlina je sva od Boga Duha Svetog. Zato se one i nazivaju, i jesu – „rod Duha“, plod Duha (sr. Gl. 5,22-23). Kada se duh čovečji oplodi Duhom Svetim, onda i rađa plodove Duha – svete vrline i svete sile, od kojih se i sastoji sveti život. Živeći tako u Duhu Svetom, ljudi i žive „kao deca soetlosti“. To i jeste življenje – „u svakoj dobroti i pravdi i istini“.