Efescima 5,14

Gresi su naša duhovna smrt. Kada smo u njima, mi smo duhovni mrtvaci: mrtvi smo za sve što je božansko, uzvišeno, besmrtno, večno. I to smo saznali od Gospoda Hrista (sr. Mt. 8,22; Rm. 13,11-12; Jn. 5,25). Ali smo od Njega saznali još i ovo: da On ima sile kojom vaskrsava sve mrtvace. Zato sveti apostol blagovesti: „ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos“. Jesi li greholjubiv, gle, ti stalno spavaš, nisi budan za ono što je božansko i večno u životu, ideš kroz život kao mesečar, neosetljiv i nesvestan za ono što sačinjava pravi smisao i istinsku radost života. Gresi uspavljuju u nama bogočežnjiva osećanja, ono što nas kreće ka Bogu i oduševljava za sve što je božansko i rajsko. Ta naša uspavanost u gresima i jeste naše duhovno mrtvovanje, naša duhovna smrt. Evo svetlosti Hristove; ona nam to obelodanjuje, i pokazuje: gresi su smrt duše, a Bog – život duše; smrt je pakao, a život – raj; biraj. Za Njega, svemoćnog Bogočoveka, smrt je san, iz koga On budi svakoga koji želi. Jer samo On, Svemoćni, ima sile da budi ljude iz smrti kao iz sna. Zaista je duhovni mrtvac svaki čovek koga Gospod Hristos nije probudio Svojim Evanđeljem. Zaista svaki greholjubac spava snom smrti, i u snu se batrga po bunjištu i crvištu svom i opšteljudskom, i ne oseća u kakvom je smradu, i užasu, i bedi, i paklu. „Ustani!“ – svanulo je, jer je granulo „Sunce pravde“ u našem zemaljskom svetu. Ti spavaš, skrhan svojom nepravednošću i tuđom nepravdom, i smatraš da nema ni pravednika; ti spavaš, ophrvan smrću i smrtnošću, i smatraš da nema vaskrsenja i večnoga života; ti spavaš, opčinjen zlom i đavolom, i smatraš da nema ni dobra ni Boga. A gle, evo u našem zemaljskom svetu i Boga, i pravde, i života, i vaskrsenja, i svakoga dobra: „ustani i vaskrsni iz mrtvih!“ Ti to možeš, jer zavisi od tebe, od tvoje sile. A šta je tvoja sila? – Vera u svemoćnog i svemilostivog Gospoda Hrista. Poveruješ li u Njega, On će te potpuno obasjati Svojom čudesnom i čudotvornom svetlošću, i ti ćeš sagledati svu istinu Božju, i svu pravdu Božju, i svu ljubav Božju, i sav raj Božji, i svu večnost Božju, sva savršenstva Božja, – sagledaćeš tu, pred sobom, u svedivnom Gospodu Isusu. I pritom On će te ispuniti Svojom životvornom Božanskom silom, koja vaskrsava sve duhovne mrtvace, jer je vera naša – „u sili Božjoj“ (1. Kor. 2,5). Ta bezmerno čovekoljubivi Gospod Hristos je zato tu, u našem čovečanskom svetu, da bi se svaki od nas probudio iz grehovne smrti, vaskrsao iz mrtvih, prezreo svoje grehe, i uzaživeo novim životom, životom u Hristu, ispunivši se „svakom punoćom Božjom“. Gle, svaka sveta evanđelska vrlina i jeste tvoje vaskrsenje, zato što je svaka puna božanske vaskrsne i životvorne sile. Pokajanje? – Eto tvog vaskrsenja. Ono te vaskrsava iz mrtvila tvog, iz mrtvovanja tvog u slastima grehovnim. A vera? Eto drugog vaskrsenja tvog, jer te ona vaskrsava na život večni, na radost večnu u poznanju jedinog istinitog Boga i Gospoda. A ljubav? a molitva? a post? a korist? a trpljenje? a ostale svete vrline? – svaka je od njih po vaskrsenje tvoje, po pobeda nad jednom ili nad mnogim smrtima što su u tebi i oko tebe, samo ih prigrli svom dušom, unesi ih u srce svoje, pretvori ih u krv svoju, i neka kroz krvotok celog bića tvog raznose božanske sile što su u njima, i u tebi će umreti sve smrti, i izumreti sve smrtno. I ti ćeš se osećati besmrtan i večan još u ovom svetu, preobražavajući se kroz svete vrline iz sile u silu.