Efescima 4,26

„Gnjevite se i ne grešite; sunce da ne zađe u gnjevu vašem“. Vladajte mudro svim svojim osećanjima i raspoloženjima. Osećanja su veoma opasna kada se izviju u grehe. Zato treba stražiti nad njima „v predstojaniji i molitvje“. Ne straži li čovek nad njima, ona ga začas ponesu i u razne grehe i strasti odnesu. Eto, osećanje gnjeva je vrlo opasno ako se razvije. A ono se brzo razvije, ako ga čovek u samom početku molitvom ne suzbije. Molitvom, ili sećanjem na svoje grehe, ili sećanjem na smrt. U prirodi je čoveka gnjeviti se na zlo, na greh. Ali je neprirodno da se to prirodno osećanje pretvori u greh, u zlo. Gnjev svoj treba uvek ograničiti na greh, i ne prenositi ga na grešnika. Preneseš li ga, već si učinio težak greh. Od osećanja gnjeva u hrišćanima treba da je uvek jače osećanje ljubavi, i to nesravnjeno jače, kako bi svaki pokret gnjeva mogli u samom početku nadvladati i savladati. Bez toga, gnjev ovlada čovekom i uvuče ga u greh. Glavno je: „gneveći se ne grešite“. Utišaj gnjev, i ostavi jarost; nemoj se dražiti da zlo činiš (Ps. 4,4; 37,8). Svaki je gnjev greh, naročito ako poduže traje. Po svetootačkom shvatanju: „samo je jedan gnjev bezgrešan – ἀναμάρτητος – i to gnjev protiv demona i strasti“.

Razrađujući blagovest hristonosnog apostola, sveti Zlatoust veli: Šta sveti apostol kaže? „Gnjevite se i ne grešite“. Dobro je ne gnjeviti se; no ako ko upadne u tu strast, onda bar ne na dugo vreme; suice da ne zađe u gnjevu vašem. Ti ne možeš da se uzdržiš od gnjeva? Gnjevi se čas, dva, tri; ali sunce da ne zađe ostavivši nas kao neprijatelje. Ono je po dobroti Gospodnjoj izašlo, no neka ne zađe sijavši na nedostojne. Jer ako ga Je Gospod poslao po velikoj dobroti Svojoj i sam otpustio grehe tebi, a ti ih ne otpuštaš bližnjem svom, pomisli onda kako je to veliko zlo. Pored toga, od njega može proizaći i drugo zlo. Blaženi Pavle se boji da noć, zatekavši u samoći čoveka kome je nepravda učinjena i on još gori gnjevom, ne rasplamti taj oganj još više.

Danju, dok te još mnoge stvari razdražuju, tebi je dopušteno dati u sebi mesto gnjevu; ali kada nastupi veče, ti se smiri i ugasi sveže zlo. Ako te noć zatekne u gnjevu, onda sutrašnji dan već neće ti biti dosta da ugasiš zlo, koje može u toku noći porasti u tebi. Ako čak veliki deo njegov ti i uništiš, ipak nećeš biti u stanju uništiti ga svo, i u toku noći daćeš mogućnosti da se preostalo zlo pojača. Kao što sunce dnevnom toplotom svojom dovoljno ne osuši i ne očisti vazduh, koji se u toku noći napunio oblacima i isparenjima, daje time povod da nastane oluja kada noć, zahvativši ostatke te pare, dodaje njoj još nova isparenja, – tako tačno biva i u gnjevu.