Efescima 4,24

Obnovljenjem uma svog čovek odbacuje svog starog noveka i oblači se u novog. Kakav je taj novi čovek, od čega je sazdan? To je čovek – „sazdan po Bogu u pravdi i svetosti istine“. A takav čovek, savršeno takav čovek jeste Bogočovek. U Njemu je čovek sav sazdan Bogom od pravde i svetosti istine. Pravda i svetost i istina su jedno u Bogočoveku, zato su i građa od koje se gradi, stvara, sazdaje novi čovek. Obući se u novog čoveka nije drugo do obući se u Bogočoveka Hrista. Jer je On – novi čovek, „drugi čovek“: „prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba; i kako nosimo obličje zemljanoga, tako ćemo nositi i obličje nebeskoga“ (1. Kor. 15,47.49). Na koji se način oblačimo u novog čoveka – Gospoda Hrista? Svetom tajnom krštenja. Bogonosni apostol blagovesti: „Koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste“ (Gl. 3,27). A kako se utvrđujemo i rastemo u novom čoveku? – Ostalim svetim tajnama i svetim vrlinama. Preporučujući hrišćanima: „obucite se u Gospoda našega Isusa Hrista“, sveti apostol im kazuje da to oni mogu postići živeći u svetim evanđelskim vrlinama (Rm. 13,14.8-13). Svaka sveta tajna i svaka sveta vrlina postepeno obrazuju u nama obličje Hristovo, postepeno nas ohristoličuju – „dok Hristovo obličje ne postane“ u nama (Gl. 4,19). A sve to nije ništa drugo nego – živeti u telu Hristovom, Crkvi, u kojoj sav On, sa svima svojim božanskim svetinjama i silama prisustvuje i živi kroz svete tajne i svete vrline. Živeći u Crkvi, ljudi zaista žive „po Bogu“, i pravednošću i svetošću preobražavaju sebe u bogolika i hristolika bića. Jer je novi čovek – hristoliki čovek, koji po celom životu svom potseća na Hrista, liči na Hrista. Zato je on i netruležan i besmrtan. On je čovek večnoga života, kao što je stari čovek – čovek raspadljivosti i smrti. Čudo čovekoljublja Hristovog je bezgranično i dvostruko: prvo, On – Bog Logos – postao je čovek, novi čovek – Bogočovek; i drugo, sav On – Bogočovek, novi čovek, ostao je kao Crkva u našem čovečanskom svetu, da Svojim božanskim silama kroz vekove i vekove preobražava ljude u nove ljude, u ljude besmrtne i večne. – To je zaista čudo čovekoljublja kome nema kraja; zar ne? Zato čudesni Spasitelj i zaslužuje naziv: „Jedini Čovekoljubac“, koji Mu tako mudro, tako dirljivo, tako ubedljivo pripisuje Njegova sveta Crkva, apostolska i pravoslavna.

Svehristolika duša bogomudrog blagovesnika objavljuje: Da ne bi ko pomislio da apostol, govoreći o starom i novom čoveku, izmišlja drugog čoveka, on i veli: „obnovite se“. Obnavljanje biva kada se ono što je ostarilo podmlađuje, uzima drugi izgled, tako da predmet ostaje isti – τό ὑποκείμενον τὸ αὑτὸ, a promena se dešava u njegovim svojstvima – ἡ δἑ μεταβολὴ περί τὸ σθμβεβικός. Kao što telo ostaje isto, iako se događa promena u njegovim svojstvima, tako i ovde. A kako biva to obnovljenje? „Duhom uma vašega“, veli apostol, tojest duhom koji je u vašsm umu. – „I obucite se u novog čoveka“. Vidiš, predmet je jedan a odeće dve: jedna koja se svlači, a druga u koju se oblači. „U novog čoveka, koji je stvoren po Bogu u pravdi i svetosti istine“. Zašto apostol pretstavlja čoveka pod imenom vrline, i zašto pod imenom poroka? Zato što se čovek ne može pokazati kakav je bez delatnosti. Jer njegova delatnost pokazuje ne manje od njegove prirode je li on dobar ili rđav. Kao što je lako svući odelo sa čoveka, tako isto je lako po njegovoj vrlini ili poroku poznati ga kakav je. Novi čovek je jak; budimo i mi jaki u činjenju dobrih dela.

Starim čovekom apostol naziva ne samu prirodu, nego delatnost greha – τήν τῆς ἁμαρτίας ἐνέργειαν. Jer krštavani skida sa sebe ne telo, nego prljavu odeću greha. A novim čovekom naziva onoga koji živi po evanđelskom zakonodavstvu. Čovekom pak naziva i vrlinu i porok, pošto ih ljudi izvršuju. A duhom uma naziva duhovno stremljenje uma.

Apostol naziva novim čovekom onoga koji provodi život u vrlinama, a starim onoga koji provodi život u gresima. Koji živi u vrlinama, sazdan je po Bogu, i živi po Bogu. Pravdom se naziva zbir svih vrlina – ἡ καθολική ἀρετὴ, a svetošću – istina.