Efescima 4,19

U življenju bez Boga, van Boga, u čoveku otupe sve bogodane sposobnosti i sile: bogolika duša, bogoliki razum, bogoliko srce. Sve čovekove bogolike sposobnosti i sile postepeno malaksavaju od gladi, iščiljavaju, obamiru, otupljuju, i tako prestaju da osećaju, vole i cene ono što je božansko, sveto, uzvišeno. I čovek se predaje uživanjima, pa razvratu, pa besramnosti – „na činjenje svake nečistote“. I ukoliko se tome više i pohlepnije odaje i podaje, on sve manje oseća i sve manje vidi da je to nešto sramno, stidno, nedostojno čoveka. Život bez Boga pretvara se u život bez stida. Bezbožnik na kraju krajeva postaje bestidnik. Prazan um, pomračen razum izvor su praznih i sablažnjivih misli koje vode u razvratan život. Neznaboštvo, nepoznavanje Hrista; bezboštvo, nepriznavanje Hrista – uvek se u praksi završava nemoralnim životom, podavanjem „uživanjima, na nenasito činjenje svake nečistote“. Zašto „nenasito“? Zato što se glad bogolike duše i uma i srca može utoliti jedino Bogom živim i istinitim – Gospodom Isusom Hristom (sr. Jn. 6,35.48.50.51.53-58), a nikada gutanjem senki, zabluda, laži, hipoteza, strasnih slasti i slatkih strasti, „naučnih“ varki i filosofskih gatki.