Efescima 4,11

Kao što u telu čovečjem razni organi imaju razne službe, no svi dejstvuju u harmoniji na dobro celoga tela, tako je Gospod ustanovio i u crkvi, koja je telo Njegovo, razne organe sa raznim službama. Na prvom mestu dolaze apostoli, kojima nije data samo jedna čast no sve časti, niti jedna služba no sve službe, niti jedan dar no svi darovi blagodatni. Apostoli su bili jednovremeno i apostoli i proroci, i blagovesnici, pastiri i učitelji. Zvanje apostolsko više se ne povtorava. Velikih apostola bilo je dvanaest, i trinaesti apostol Pavle, a manjih apostola bilo je 70. Proroci su oni koji primiše dar proricanja od Duha Svetoga. Ovde se ne misli na proroke starozavetne nego na novozavetne (Dela Ap. 11, 27; 21, 10; 13, 1). Proroci su bili i bivaju bez obzira na stalež i položaj. Blagovesnici su prvo jevanđelisti, koji napisaše jevanđelja; po tom misionari, koji šire učenje Hristovo među nevernima; najzad i tumači Svetoga Pisma, koji pismeno izlažu istinu hrišćansku za sve i svakoga. Pastiri i učitelji – to je jedno i isto zvanje, jer teško je zamisliti pastira a da nije učitelj u isto vreme, Pastiri su ograničeni na izvesno mesto i na izvesan broj vernih, koje oni rukovode ka spasenju, i upravljaju crkvom Božjom. Tako je sve uredio Gospod preko Svojih apostola svetih. Blago onom ko zna svoju službu i dar od Duha primljen, i ko do kraja posluži prema naznačenju. Kao što Duh Sveti sada razdaje darove, tako će Gospod u svoje vreme razdavati nagrade. O Gospode Duše Sveti, Bože istiniti, pomozi nam do kraja da u smirenosti upotrebimo darove Tvoje na dobro crkve Hristove i na naše večno spasenje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

„Apostolima je dato sve”, kaže sv. Zlatoust. Tojest: svi darovi, sva sila, sva punoća blagodati koja se uopšte od Boga daje vernima. Mi vidimo to i iz života velikog apostola Andreje Prvozvanog, kako je apostol i blagovesnik i prorok i pastir i učitelj (Ef. 4, 11). Kao blagovesnik proneo je on blagu vest jevanđelsku na četiri strane sveta; kao prorok prorekao je krštenje ruskog naroda i veličinu Kijeva kao grada i kao hrišćanskog centra; kao pastir stvorio je i uredio mnoge crkve; kao učitelj neumorno je poučavao ljude sve do krsta pa i sa krsta, do poslednjeg izdisaja. Još je on bio i mučenik. I to je po daru Duha Svetoga, koji nije svakome dat. I tako vidimo u ovom apostolu, kao i u svima ostalim, svu punoću blagodati Duha Božjega. A da blagodati treba pripisati svako veliko delo, koje jedan sledbenik Hristov učini, o tome nam svedoči sv. Frumentije. Kada se on vrati iz Aleksandrije u Abisiniju kao rukopoloženi episkop, počne činiti čudesa prevelika, i tako narod u velikim masama obraćati u veru. Tada ga upita zadivljeni car: „toliko si godina s nama pre živeo, i nikada te ne videsmo da učini kakvo čudo? Odkuda tebi to sada?” Na što Frumentije blaženi odgovori caru: „Nije ovo moje delo no delo blagodati sveštenstva.” I tada svetitelj objasni caru, kako je on radi Hrista prenebregao i roditelje, i brak, i sav svet, i kako je rukopoloženjem od sv. Atanasija primio blagodat sveštenika, blagodat čudotvornu.

Radi ostvarenja Crkvom večnog plana Trojičnog Božanstva o rodu ljudskom, Gospod Hristos je dao Crkvi i apostole, i proroke, i evanđeliste, i pastire, i učitelje. On je njih „dao“ Crkvi, a njima dao sve potrebne božanske sile, pomoću kojih oni i jesu što jesu. Posredi su razni darovi, ali je jedan Gospod koji ih daje. Apostol je time apostol što živi, misli i dela blagodaću apostolstva koju je dobio od Gospoda Hrista; prorok je time prorok što živi, misli i dela blagodaću proroštva koju je dobio od Gospoda Hrista; tako i evanđelist, i pastir, i učitelj, to jesu time što prvi od njih živi, misli i dela blagodaću evanđelstva, a drugi – blagodaću pastirstva, a treći – blagodaću učiteljstva, koju su dobili od Gospoda Hrista (sr. 1. Kor. 12,28.4,5.6.11; Ef. 2,20).