Efescima 2,1

Živeći punoćom Svoga Božanstva u telu Svom – Crkvi, Gospod Hristos neprestano oživljuje ljude umrtvljene gresima, podiže ih iz groba grehovnosti, vaskrsava ih iz mrtvih, i posađuje na nebesima. Greh je bogoprotivna sila, umrtvljuje čoveka za sve što je Božje; umrtvljuje ga za život u Bogu; umrtvljuje mu um, te ne poznaje Boga, zaboravlja Boga; umrtvljuje mu srce, te ne oseća Boga; umrtvljuje mu savest, te ne ispravlja sebe Bogom; umrtvljuje mu volju, te neće Boga. Svojim prestupima i gresima ljudi navuku u sebe tolike smrti, da zaista postaju duhovni mrtvaci, i kroz grehe sami sebe neprestano sahranjuju u bezbroj grobova, potapaju u bezbroj smrti. Jer greh – čime je greh? Time što odvaja čoveka od Boga koji je izvor života, i ispunjuje ga onim što je smrtno. I kada greh sazri u čoveku i čovek ga učini, gle, u njemu se rodila smrt: kroz jedan greh – jedna smrt, a kroz mnoge grehe -mnoge smrti. Neporečna je istina večnog Evanđelja Božjeg: greh učinjen rađa smrt (Jak. 1,15).

Svaki je greh u tebi – rođendan po jedne smrti; i još: utroba jedne smrti; i još: proizvođač i roditelj jedne smrti. Ma koliko ti ne hteo, ali plata za greh – uvek je smrt, samo smrt (sr. Rm. 6,23). Kroz svaki greh – ti si već duhovni mrtvac: i dok se ne pokaješ od tog greha, mrtav si za sve što je Božje, božansko, besmrtno, večno. Ostaneš li pak u gresima, dobrovoljno si ostao u mnogim smrtima, i one ti uporno i nemilosrdno umrtvljuju i dušu i srce i um i savest i volju za sve što je Božje: za Istinu Božju i Pravdu i Ljubav i Život. Ustvari , gresi samo to i rade: obezbožuju čoveka, usmrćuju ga i osmrćuju. Koga to od ljudi gresi nisu svalili u bezbroj duhovnih smrti? ko to od nas nije umro po mnogo puta u gresima? Nema tu izuzetka, svi su ljudi pod gresima, pod njihovim strašnim udarcima, svi ljudi, bili oni Jevreji ili neznabošci. Svaki je istovremeno u bezbroj grobova, u bezbroj smrti, jer je svaki pod mnogim gresima. Bojiš se smrti? A zašto se onda dvostruko više ne bojiš greha, jer je greh neiskazano strašniji od smrti zato što on jedini proizvodi smrt, rađa smrt? Želiš da uništiš smrt? Uništi najpre greh, pa si time uništio smrt. Ali ti to ne možeš; ne mogu ni ja, niti iko od ljudi: jer smo svi mrtvi u gresima. Da se uništi greh, potrebna je ne čovečanska već božanska sila; i ne samo božanska sila, već sav Bog, zato što je svaki greh – đavolska sila, i još: sav đavo. Zagledaj greh sa ma koje strane, i sa svih strana, i u njemu ćeš naći jedino – đavola, đavola, đavola, i ništa drugo. Zato što je greh tako silan, – silan đavolom, u naš zemaljski svet i sišao je sav Bog, da nas oslobodi greha, i kroz greh smrti, a kroz greh i smrt – đavola. Da , zato, samo zato je Gospod Hristos i sišao među nas: da nas mrtvace u gresima oživi i vaskrsne iz svih naših smrti. I On je to učinio, i neprekidno iz veka u vek čini sa svima koji Mu verom pristupaju: jer je sav u Crkvi Svojoj, telu Svom, On – glava njena, On – punoća koja sve ispunjava u svemu: sve u vama koji verujete: sve u vašoj duši, u vašem srcu, u vašem biću.

A kad je u vama On – sav Bog, kako onda mogu ostati u vama gresi, i u njima – sav đavo?