Stari zavet
A dogodi se da biše uhvaćeni i Sedmoro Braće sa Majkom i, primoravani od cara da jedu nedozvoljeno (Zakonom) svinjsko meso, behu udarani šibama i goveđim žilama.
Α jedan od njih, uzevši reč ispred ostalih, reče ovako: "Šta želiš da pitaš i doznaš od nas? Jer smo gotovi pre da umremo nego li da prestupimo otačke Zakone."
A car, razjarivši se, zapovedi da se užare tiganji i kotlovi.
A kad ovi biše užareni, odmah naredi da onome što je prvi ispred njih govorio odseku jezik i da ga skalpiraju (περισκυθίσαντες - skinu kožu s glave), i odseku udove, naočigled ostale braće i majke.
Kada pak on postade sasvim nepokretan (zbog obezuđenja), zapovedi da ga još dišućeg privedu vatri i da ga u (velikom) tiganju prže. Dok se zadugo dizaše dim iz tiganja, braća se sa majkom podsticahu da hrabro skončaju, govoreći ovako:
"Gospod Bog gleda odozgo i istinski se smilovao nad nama, kao što reče Mojsije u pesmi u kojoj svedočaše pred licem naroda, govoreći: I smilovaće se na sluge Svoje."
I pošto prvi (brat) promeni životom na taj način, vođahu drugoga na izrugivanje, i odravši mu s glave kožu sa kosom, pitahu: "Hoćeš li jesti pre no što ti kaznimo (izmrcvarimo) telo po udovima?"
A on odgovori otačkim jezikom i reče: "Ne!" Zato i on primi dalje mučenje, kao i prvi (brat).
Bivši u poslednjem dahu, reče: "Ti, prokletniče, oduzimaš nam sadašnji život; a Car sveta, kad umremo za Njegove Zakone, vaskrsnuće nas u večno oživljenje (άναβίωσιν vaskrsenje) života."
Posle njega treći (brat) bi izrugivan, i kad mu zatražiše jezik, odmah ga isplazi, i ruke smelo ispruži,
I hrabro reče: "S neba sam ove (udove) stekao, i za Njegove Zakone prezirem ih i od Njega očekujem da ih ponovo dobijem."
Čak se i sam car i oni s njime zadiviše duši ovoga mladića, kako bolove nizašta ne smatraše.
A kad i on promeni životom, i četvrtoga tako isto mučiše mučitelji.
I došavši do končine, ovako reče: "Bolje je (čoveku) da se od ljudi prestavi, očekujući od Boga nadu da će biti vaskrsnut (άναστήσεσθαι) od Njega ali tebi (care), vaskrsenje u život neće biti."
Zatim nadalje i petog (brata) privedoše i mučiše.
A on pogledavši u cara, reče: "Imajući vlast među ljudima, budući smrtan, činiš što hođeš. No nemoj smatrati da je rod (γένος) naš od Boga napušten.
A ti čekaj i gledaj Njegovu veliku moć, kako će tebe i tvoje seme (potomstvo) kazniti."
A posle njega dovedoše šestoga, i imajući umreti, reče: "Nemoj se (care), zalud varati, jer mi za sebe ovo stradamo sagrešivši svome Bogu, i to (stradanje) postade dostojno čuđenja.
A ti nemoj misliti da ćeš biti nevin, pokušavši da se protiv Boga boriš (θεόμαχεΐν)."
Α Majka, veoma dostojna divljenja i dobrog spomena, koja gledaše da umiru sedam sinova u vremenu jednoga dana, podnošaše to velikodušno, radi nade na Gospoda.
I svakoga od njih ona sokoljaše otačkim jezikom, ispunjena plemenitim uverenjem i žensku misao krepeći muškom srčanošću, govoraše njima:
"Ne znam kako se javiste u mojoj utrobi, niti vam ja darovah duh i život, niti svakome od vas ja rasporedih osnovni sastav (στοιχέιωσιν).
Zato, Tvorac sveta, Koji je stvorio postanje čoveka i pronašao postanak svega, On će vam opet vratiti i duh i život sa milošću, pošto sada ne štedite sebe radi Njegovih Zakona."
A Antioh (Epifan), smatrajući da ga preziru i podozrevajući da ga jezik (jevrejski) vređa, pošto ostade još najmlađi (brat), podsticaše (ga) ne samo rečima, nego i zakletvom uveravaše da će ga učiniti bogatim i srećnim ako napusti otačke (Zakone), i da će ga imati za prijatelja, i dati važne službe (Položaje).
No pošto mladić ni malo ne obraćaše pažnju, car pozva majku i podsticaše je da ona bude savetnik dečaku radi spasenja.
Pošto je on mnogo podsticao, ona prihvati da ubedi sina.
Sagnuvši se nad njim i ismejavši brutalnog tiranina, ovako reče otačkim jezikom: "Sine, smiluj se na me koja sam te devet meseci nosila u utrobi i dojila te tri godine, i odgajila te i podigla do ovog uzrasta i hranom snabdevala.
Preklinjem te, čedo, da pogledaš na nebo i na zemlju, i videći sve što je u njima, da poznaš da je to sve Bog stvorio iz nebića (εξ όντων), i da rod ljudski tako postaje.
Nemoj se uplašiti ovoga dželata, nego budući dostojan braće, prihvati smrt, da te u milosti (Božijoj) sa braćom tvojom dobijemo."
Dok ona još govoraše, mladić reče (dželatima): "Šta čekate? Neću poslušati naredbu carevu, nego ću poslušati zapovest Zakona datoga ocima našim preko Mojsija.
Ti pak, postavši pronalazač svakog zla Jevrejima, nećeš izbeći iz ruku Božijih.
A mi zbog grehova svojih stradamo.
A ako se, radi ukora i vaspitnog karanja (παιδείας), Gospod Živi (o ζών) zakratko razgnjevio na nas, On će se opet izmiriti sa slugama Svojim.
A ti, o bezbožniče i od svih ljudi najpokvareniji, nemoj se uzalud nadimati, hvastajući se nesigurnim nadama, dižući ruku na nebeske sluge (Njegove).
Jer još nisi sud Svedržitelja Svevidca Boga izbegao.
Jer naša braća sada, podnevši kratkotrajni bol, padoše pod večni život pod Zavetom Božijim, a ti ćeš sudom Božijim podneti pravedne kazne gordosti.
Ja pak, kao braća moja, i telo i dušu dajem za otačke Zakone, prizivajući Boga da brzo bude milostiv (mojem) narodu (τω εθνεϊ), a ti, kroz muke i kazne, da priznaš da je On Jedini Bog,
A na meni i braći mojoj da se zaustavi gnjev Svedržitelja, koji je pravedno naveden na sav rod (γένος) naš."
A car razjarivši se, zapovedi da ovoga muče ljuće od braće, jer ogorčeno podnošaše zbog (njegovog) podsmevanja.
I ovaj, dakle, čist promeni životom, potpuno se uzdajući u Gospoda.
Α poslednja posle sinova skonča majka.
Toliko, dakle, iznesmo o (prisiljavanju) jeđenja utroba (žrtava) i prevelikim mukama (sedam braće).