Stari zavet
"Braći Judejcima u Egiptu - da se raduju! Braća Judejci u Jerusalimu i u zemlji Judejskoj - mir dobri!
I da vam Bog čini dobro (άγαθοποιήσαί), i opomene se Zaveta Svoga Avramu i Isaku i Jakovu, vernim slugama Svojim.
I da vam svima da srce da Ga poštujete, i da tvorite volju Njegovu srcem velikim i dušom usrdnom.
I da otvori srce vaše za Zakon Njegov i za zapovesti, i da učini mir!
I da usliši molitve vaše i izmiri se s vama, i da vas ne ostavi u vremenu zlom!
I sada se mi ovde molimo za vas.
Za carovanja Dimitrija, (II Nikanora) godine sto šezdeset devete,* mi Judejci, napisali smo vam: U žalosti i u stradanju (εν τη ακμή - u krizi) koje naiđe na nas u ovim godinama, od kada odstupi Jason i oni s njime od Svete Zemlje i carstva;
I zapališe vrata (Hrama), i proliše krv nevinu. I pomolismo se Gospodu i bismo uslišeni, i prinesmo žrtvu i brašno (σεμίδαλην), i upalismo svetilnike i predložismo hlebove.
I sada, da praznujete dane Sjenica (obnovljenja) Haseleva meseca. Godine sto osamdeset i osme."*
"Mi u Jerusalimu i u Judeji i gerusija (skupština staraca) i Juda - Aristovulu učitelju cara Ptolomeja (VI Filomitora), koji je od roda pomazanih sveštenika, i Judejcima u Egiptu - želimo radost i zdravlje!
Od velikih opasnosti Bogom spaseni, veoma My blagodarimo, pošto protiv cara ratujemo.
Jep je On odagnao one koji su ratovali protiv Svetog Grada.
Jer kad je vladar (o ήγεμών - car Antioh IV Epifan) bio u Persiji i oko njega vojna sila, koja izgledaše neodoljiva, biše isečeni u hramu Naneje (boginje), pošto žrečeva Nanejini upotrebite prevaru.
Jer kada Antioh dođe u to mesto (s namerom) da se venča s njom (boginjom), i sa njim njegovi prijatelji, s ciljem da uzme mnoge novce kao miraz;
I kad žrečevi Nanejini novac iznesoše, i on sa nekolicinom uđe u dvorište hrama, oni čim Antioh uđe zatvoriše hram;
I otvorivši skriveni otvor na svodu, počete bacati kamenje i zgromosaše (συνεκεραύνωσαν) vladara, pa isekavši na komade i odsekavši glave, izbaciše (ih) onima napolje.
Blagosloven za sve Bog naš, koji predade bezbožnike (na smrt).
Hoteći, pak, da praznujemo dvadeset i petog dana (meseca) Haseleva očišćenje Hrama, smatrasmo za potrebno da vas izvestimo da i vi praznujete praznik Sjenica i ognja: kada je Nemija, podigavši Hram i Žrtvenik, prineo žrtve.
Jep kad oci naši biše vođeni u Persiju, tadašnji pobožni sveštenici, uzevši od ognja sa Žrtvenika, tajno sakriše u udubljenje bunara koji beše bezvodan, i tu obezbediše tako da niko ne znađaše to mesto.
I pošto prođe mnogo godina, kada Bogu bi ugodno, bi poslan Nemija od cara Persijskog; i posla po oganj potomke onih sveštenika koji su ga sakrili; a kada nas oni obavestiše da nisu našli oganj, nego gustu vodu, zapovedi im da je zahvate i donesu.
A kada bi gotovo sve za prinošenje žrtava, Nemija zapovedi sveštenicima da tom vodom poliju drva i što je na njima.
Kad to bi učinjeno i prođe neko vreme, i izgreja sunce, koje prethodno beše za oblakom, zapali se velika vatra, tako da se svi divljahu.
A sveštenici činjahu molitvu dok žrtva sagorevaše, sveštenici i svi ostali; započinjaše Jonatan, a ostali sa Nemijom ponavljahu.
A beše molitva ovakvog sadržaja (τον τρόπον): "Gospode, Gospode Bože, Tvorče svega, Strašni i Moćni i Pravedni i Milostivi, Jedini Care i (jedini) Dobri,
Jedini Davaoče (svega), Jedini Pravedni i Svedržitelju i Večni, Koji spasavaš Izrailja od svakoga zla, Koji si učinio oce (naše) izabranicima (Tvojim) i osvetio si ih.
Primi žrtvu za sav narod Tvoj Izrailj i sačuvaj udeo Tvoj i posveti ga.
Saberi rasejanje naše, oslobodi one koji robuju među neznabošcima, pogledaj na ponižene i omražene, i neka poznaju neznabošci da si Ti Bog naš.
Kazni one koji nas tiranišu i vređaju u gordosti (svojoj).
Zasadi narod Tvoj u Mestu Svetome Tvome, kao što reče Mojsije."
A sveštenici pripevahu pesme.
Kada pak žrtve sagoreše, Nemija naredi da ostatak vode proliju na veće kamenje.
I kada to bi, plamen se zapali, i kad svetlost od Žrtvenika odbljesnu, sve sagori (sva voda).
A kada javna postade ova stvar, i bi javljeno caru Persijskom: da na mestu gde su odvedeni (u ropstvo) sveštenici sakrili oganj, pojavi se voda, kojom su ljudi oko Nemije očistili (spalili) žrtvu;
Car ogradi mesto i proglasi ga svetim, pošto je (prethodno) ispitao stvar.
A onima kojima car darivaše, mnoge i različite dare dobijaše i razdavaše.
Ljudi oko Nemije nazvaše to Neftar, što znači: Očišćenje, a mnogi ga zovu Neftai."