2. Korinćanima 9,7

Pravilo iskovano mnogovekovnim iskustvom: blagosloveno je sve što je evanđelsko. Zato svako evanđelsko delo treba da bude za nas radost. Otuda svako evanđelsko osećanje i misao zrači radošću. Je li evanđelska molitva, ona ima svoju čudesnu radost; isto tako i ljubav, i post, i istina, i pravda, i tuga, sve evanđelsko ima čudesnu radost. To se naročito oseća na evanđelskom milosrđu. Deleći milostinju, ono sija unutrašnjom radošću. To je izuzetna radost, radost od davanja onoga što nam je Bogom dato, Bagom pozajmljeno, da bismo predali drugima. Zato pravi hrišćanin uvek s radošću daje, ne sa žalošću. O tome govori ova blagovest velikog apostola: „Svaki po volji svoga srca, ne sa žalošću ili od nevolje: jer Bog ljubi onoga koji s radošću daje“.