Sveto pismo

2. Korinćanima 7,9

9
Ali se sad radujem, ne što biste žalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje: jer se ožalostiste po Bogu, da od nas ni u čemu ne štetujete.
νῦν χαίρω, οὐχ ὅτι ἐλυπήθητε, ἀλλʼ ὅτι ἐλυπήθητε εἰς μετάνοιαν, ἐλυπήθητε γὰρ κατὰ θεόν, ἵνα ἐν μηδενὶ ζημιωθῆτε ἐξ ἡμῶν.

Tumačenje stiha

Komentari

Eto spasonosne žalosti: žalost pokajnička. Otkuda ona? Od saznanja svojih grehova u svetlosti Božjoj. Čim čovek osvetli svoje grehe božanskom svetlošću evanđelskom, on se odmah zgrozi nad njima, jer sagleda svu njihovu rugobnost i pogubnost i smrtonosnost. I onda: žalost provri iz celog bića njegovog. I on, kuda će? Onome koji jedini može otpuštati grehe, Bogu. A Njemu se pristupa pokajanjem, bauljajući, lazeći, kolenački. Jer kako bi smeo grešnik ići k Bogu uspravno? U tome se i sastoji pokajanje; skršiti svoju gordost, baciti sebe na kolena, samleti sebe u stupi samoosude, samoprezira, samomučenja.

Nazad na celo poglavlje