2. Korinćanima 6,15

Nema ničeg zajedničkog između Boga i đavola. To su dva određeno i jasno odvojena bića, dva zasebna sveta, sa potpuno suprotnim svojstvima. Može ih mešati samo bolestan um, i duhovni slepac. I to zaista čine ljudi posuvraćene duše. Oni nazivaju zlo dobrim, i dobro zlim; njima je svejedno Bog ili đavo, đavo ili Bog. Ali, to je poslednji pad ljudskog duha. Jer ni đavo ne izjednačuje sebe sa Bogom. I uvek je svestan beskrajne razlike koja postoji između njega i Boga. „Kako se slaže Hristos s Velijarom“: kako se slaže Hristova Ljubav sa đavolovom mržnjom, Hristovo dobro sa đavolovim zlom, Hristova istina sa đavolovom laži, Hristova pravda sa đavolovom nepravdom, Hristova svetlost sa đavolovom tamom, Hristov raj sa đavolovim paklom? Ne, nema mosta kojim se provalija između toga može premostiti. Na jednoj strani je vera, na drugoj neverje. Ne može se biti i u jednom i u drugom. Vera drži vascelog čoveka u Hristu, neverje – u đavolu. Verni sav živi Hristom, Evanđeljem, Crkvom, a neverni – ničim sličnim. Dva sasvim zasebna i oprečna života i shvatanja. „Kakav udeo ima verni s nevernikom?“