2. Korinćanima 2,5

Šta žalosti svetog apostola? Sve što smeta spasenju hrišćana. Svaki greh; naročito oni veći. Učinjen od jednoga, greh smeta spasenje mnogima. Jer je takva sila greha. Ona obara ne samo učinioca greha, nego se okomljuje i na bližnje, zapljuskuje i njih svojim crnim talasima, nevidljivim ali teškim. U grehu uvek ima neke sablažnjive sile, koja zarazom preti svima gde god se pojavi. Otuda žalost zbog greha, koji je učinio jedan brat naš, treba da zahvati sve nas. Svačiji greh treba da žalosti „sve vas“.

Što osetljiviji i saosetljiviji hrišćanin, to ga više žalosti greh njegove braće. Najosetljivije i najsaosetljivije – najviše i žalosti. Po meri svoje saosetljivosti čovek može tačno saznati koli?? je hrišćanin. Ne žalosti li ga greh brata, znači; u njemu je uvenulo osnovno evanđelsko osećanje – samilosno saosećanje. ? bez samilosnog saosećanja on se neće ni moliti za brata.
Ne moli li se pak za njega, kako će ta voleti u grehu njegovom, i sa grehom njegovim? Jer Bog samo na molitve naše daje nam svete ljubavne sile, da ljubimo brata i u grehu njegovom. Bez toga, mi ćemo uvek ili osuđivati brata zbog greha, ili grditi, ili mrzeti, ili ogovarati, ili ismevati, ili potcenjivati. ? ?? bi svedočilo da ne osećamo brvno ? oku svom, a vidimo trun u oku brata svog. Ništa strašnije po čoveka od neosetljivosti i nesaosetljivosti, To je dvostruko slepilo: dva oka na duši, i obadva slepa.