1. Solunjanima 5,13

Delo njihovo – to je spasenje vaše. Oni stalno vrše to delo: vrše ga neprekidnim trudom, obrađujući duše vaše večnim evanđelskim silama. Gde biste bili, da nije njihovog truda kojim vas spasavaju od svake smrti, od svakog greha, od svakog zloduha, i od samog pakla? Ta celim bićem svojim bili biste roblje laži, roblje svakoga zla, roblje lažnih bogova, lažnih ideja, lažnih učenja, roblje i – groblje, u kome mrtvuje sve što je uzvišeno, božansko, besmrtno u ljudskih bića. A sada? Sada ste u raju, jer ste u Hristu Gospodu: jedinom istinitom Bogu u svima svetovima. A gde je On – tu je i raj, sav raj sa svima božanskim krasotama. A oko Njega – Njegovi učenici, a vaši učitelji i trudbenici, koji vas i izvode iz svakog pakla i Evanđeljem Hristovim uvode u Njegov čarobni raj. Zato, zato, zato vi i dugujete svojim učiteljima izobilnu ljubav. I više njima negoli roditeljima i ostalim srodnicima po telu, pa i vascelom rodu ljudskom, jer vam oni daju ono što vam niko drugi ne može dati nikada, nikada, nikada!

Nosioci večne istine Hristove, živite u miru među sobom. Jer večnom istinom Hristovom vi ste iznad svih bura, oluja i zemljotresa laži. Neka nikakve bure ovoga sveta ne poremete bratski mir vaš. Držite srca svoja gore – u Hristu, na nebu! iznad svih oluja smrti! iznad svih uragana strasti! jer je življenje vaše na nebesima (sr. Flb. 3,20), i nikakva vam zemaljska oluja neće moći oterati mir Hristov iz duša vaših, i ljubav Hristovu iz srca vaših. Ljubite li se među sobom svetom ljubavlju evanđelskom, onda ste osigurali među sobom i mir, sveti mir evanđelski. A znate li šta njega najpre poremeti i podrije? Samoljublje. Zato se čuvajte samoljublja kao žive vatre, jer kada se zapali u duši, brzo se raspali u neugasivi požar. U samim začecima gasite samoljublje samopregornim požrtvovanjem za braću, gasite sa iskrenom molitvom za prijatelje i neprijatelje, i svetim postom za one koji vas mrze i za one koji vas vole, i svetim stradanjem za bližnje i daljne.