1. Solunjanima 4,16

16-17

Jer će sam Gospod sa zapovešću, na glas arhangelov i na glas trube Božje, sići s neba, i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre. Zatim mi živi, koji smo ostali, bićemo zajedno s njima uzeti u oblake na susret Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti. „Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti – πάντες δὲ ἀλλαγησόμεθα, u jedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi – ἄφθαρτοι, i mi ćemo se pretvoriti“ (1. Kor. 15,51-52).

Oni koji se zateknu živi pri iznenadnom drugom dolasku Spasovom, pretvoriće se tako da će dobiti sve odlike vaskrslih tela iz mrtvih, tojest ona će postati ἄφθαρτα = neraspadljiva. Drugim rečima: sve što je smrtno u njima umreće, i oni će na svoj način, neobjašnjivo za naš ljudski razum, preživeti proces smrti, proces umiranja, i javiti se „pretvoreni“, sa istim osobinama sa kojima i oni koje Gospod bude vaskrsao iz mrtvih: jer će svi, i jedni i drugi, dobiti neraspadljiva tela. I posle obavljenog Strašnog suda, svi ćemo sa Gospodom uzići na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.

Jasno je: mi hrišćani znamo put, sav put od smrtnog do besmrtnog, od smrti do vaskrsenja, od vremenskog do u večni život. Sve na tom putu zavisi od vaskrslog Boga i Gospoda Hrista i od našeg odnosa prema Njemu: od naše vere u Njega, i našeg celokupnog života po Njegovom Svetom Evanđelju. Svojom verom u vaskrslog Gospoda, i životom po toj životvornoj veri, mi iako živimo na zemlji, i dok živimo na zemlji, ustvari vascelim smo životom na nebu: „jer je naše življenje na nebesima, otkuda i Spasitelja očekujemo Gospoda svoga Isusa Hrista, koji će preobraziti naše poniženo telo da bude jednako telu slave njegove“ (Flb. 3,20-21). Jer sve što je Spasitelj dao vaskrslom i vaznesenom telu Svom, dao je da bi dao i telu našem, prirodi ljudskoj uopšte, te da bismo i mi postali „zajedničari u Božjoj prirodi – θείας κοινωνοὶ φύσεως“ (2. Petr. 1,4) kroz saovaploćenje blagodatnim evanđelskim životom Gospodu našem Isusu Hristu – Bogočoveku, Vaskrsitelju, Spasitelju i Jedinom Pobeditelju smrti, „u kome živi sva punoća Božanstva telesno“ (Kol. 2,9). Živi, da biste se i vi njome ispunili (Kol. 2,10).