1. Solunjanima 3,9

Nama hrišćanima sve je zajedničko: i istina i pravda i život i radost. Ako neko umire kroz grehe, zar ja da ne patim? ako nekoga satire neko iskušenje, zar ja da se ne uzbudim, da ne pribegnem molitvi za njega, postu za njega, milostinji za njega? A vaša čvrsta vera u Gospoda – za nas je beskrajna radost. Kako da ne blagodarimo Gospodu za vas, za veru vašu, za ljubav vašu? Ta mi smo bogati vama – vašim duhovnim bogatstvom; mi smo živi vama – vašom životvornom verom; mi smo i radosni vama – zbog vere vaše i ljubavi vaše. Sve naše, Hristom je postalo vaše: i naša duša, i naša savest, i naša vera, i naše Evanđelje, i naša večnost, i naša radost. Ali i sve vaše, Hristom je postalo naše. Tako, svi mi sad zavisimo jedni od drugah; zavisimo ne samo ovde, na zemlji, nego zavisimo i posle smrti sve do Strašnoga suda, pa i posle njega, u svoj božanskoj večnosti Hristovoj.