1. Solunjanima 3,10

Zato je besmrtna radost naša u tome, da vera vaša u Gospoda Hrista bude savršena; tako i ljubav vaša, i molitva vaša, i post vaš, i život vaš, i sve vaše. Jer i vera postepeno raste, jača, napreduje, usavršava se. Počinje ona kao zrno gorušično; i veoma je dug put dok ne poraste u drvo veliko i plodonosno. A poraste samo kroz istrajnu evanđelsku ljubav i molitvu i post i milostinju i trpljenje i smirenost i ostale svete vrline, koje uvek predvode svete tajne; krštenje, miropomazanje, pričešće, ispovest, i sve ostalo u Crkvi Hristovoj. Mi znamo veru vašu, kakva je i kolika je. Ali je ona još nova, još mlada; i treba joj da raste, da u savršenu veru poraste. Zato se mi dan i noć svesrdno molimo Bogu da vidimo lice vaše i da dopunimo nedostatke vere vaše. A vera je naša puna nedostataka sve dok joj ne pripadamo svim srcim svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom, svom snagom svojom. Vera je naša puna nedostataka sve dok dušu našu i srce naše i savest našu ne pretvori u čisto i sveto obitalište Gospoda Hrista i Svetog Duha Njegovog i Presvetog Oca Njegovog; rečju: dok vascelo biće naše ne postane živi hram Presvete Trojice. Vera je naša puna nedostataka sve dok vascelo biće naše ne osveti, ne oblagodati, ne ohristovi, ne oboži, ne obogočoveči, ne otrojiči. Vera je naša puna nedostataka sve dok život naš ne postane neprekidno bogosluženje, neprekidno hristosluženje kroz revnosno izvršivanje evanđelskih zapovesti Spasiteljevih, kroz neprekidno samopregorno življenje u Hristu, Hristom i radi Hrista. Vera je naša puna nedostataka sve dok se vascelo biće naše ne ispuni besmrtnim i večnim heruvimskim hristoljubljem, kome je duša – besmrtno i večno heruvimsko čovekoljublje, u kome nema mesta nikakvom samoljublju.