1. Solunjanima 2,6

Zato mi ne tražimo slave od ljudi, ni od vas ni od drugih. Slava ljudska? koja je to slava koju ljudi mogu imati i dati, a da sutra ne postane plen groba i smrti i crva i smrada i stida? Sve što je ljudsko, ako je bez Boga, neminovno se ranije ili kasnije pretvara u smrad: u smrad se pretvara i slava ljudska, i istina ljudska, i pravda ljudska, i savest ljudska, i duša ljudska, i vascelo biće ljudsko. Samo sa Bogom, sve što je ljudsko preobražava se, postaje sveto, uzvišeno, božansko, slavno: preobražava se i postaje svetom i savest ljudska, i duša, i telo, i volja, i pravda ljudska, i istina ljudska, i ljubav ljudska, i dobrota ljudska, i besmrtnost ljudska. I tako sve to postaje slavno Božjom slavom.