1. Solunjanima 2,16

Neprijatelji Jedinom Spasitelju sveta, i zbog toga neprijatelji svima ljudima, oni nam brane da neznabošcima propovedamo Spasitelja i spasenje. A to? To je najveći greh od svih ljudskih grehova. Lišiti čoveka Spasitelja, – to je ostaviti ga zanavek u smrti, u grehu, u đavolu, u paklu, u laži, u zabludi, u večnoj tami. Istinski prijatelj je čoveku samo onaj koji mu želi spasenje od greha i smrti i pakla. A istiniti je Bog čoveku samo onaj koji mu daje spasenje od greha, od smrti, od pakla. I time – najveći prijatelj čoveku. Da, Jedini istiniti Spasitelj i jeste jedini istiniti prijatelj čoveku, svakom čoveku, i vascelom rodu ljudskom. A hristoborni Jevreji, goneći Jedinog istinitog Mesiju i Spasitelja, dopunjuju do vrha meru grehova svojih, uspešno se takmiče sa hristobornim pretcima svojim koji su ubijali proroke Božje. Ali ih naposletku postiže gnev Božji: krv ubijenog Gospoda već je na njima, i to na njima po njihovoj sopstvenoj želji, jer su vikali tražeći Njegovu smrt: „krv njegova na nas i na decu našu“ (Mt. 27,25). I ta božanska krv već radi, peče im i sagoreva duše, da ih najzad potpuno razori, sve im popali i poruši, i raseje ih po celome svetu sa kainovskim žigom na vascelom biću njihovom. Bogoubice – sami su navukli na sebe gnev Božji. No u svom bogoubilačkom besu, bogoubice se na kraju krajeva pretvaraju u samoubice. Sudbina Jude je neizbežno njihova sudbina. Jer ubijajući Boga, oni istoga trenutka ubijaju dušu u sebi, postaju duhovne samoubice. Sasvim je prirodno da duhovni samoubica postane i fizički samoubica. Jer kad je ubio ono što je najvažnije u svetu – Boga, i dušu koja je najvažnija posle Boga, kako da ne ubije telo koje je daleko manje važno od duše? Bogoubice su ustvari najopasnije čovekoubice. Jer ubijajući, ili sprečavajući veru u Jedinog istinitog Boga, oni vrše pokolj ljudskih duša. A duša čovekova živi jedino verom u istinitoga Boga, i umire kada je ta vera napusti. Jer izvor, jedini izvor života za dušu ljudsku jeste Bog živi i istiniti.