1. Korinćanima 7,22

Slobodnjakom je nazvan onaj, koji je oslobođen ropstva. Apostol, dakle, kaže: ti, koji si poverovao kao rob, slobodnjak si Gospodnji, jer te Hristos oslobodio i od greha i od onog spoljašnjeg ropstva, čak i ako si rob. Ko se ne pokorava strastima, ima plemenitu dušu i nije rob, čak i ako izgleda tako. S druge strane, onaj, koji je kao slobodnjak prizvan u veru, jeste rob Hristov. Dakle, ako imenovanje ropstva zbunjuje roba, neka razume da je on postao slobodan u Hristu, i ta sloboda je daleko važnija od ljudske slobode. I opet, ako imenovanje slobode preuznosi slobodnjaka, neka takav razume da je on rob Hristov i neka se smiri, znajući da je potčinjen takvom Gospodaru i da je dužan da Mu ugodi. Uviđaš li mudrost, s kojom apostol poučava i robove i slobodnjake?

Velika novost, koju Hrišćanstvo svaki dan javlja svetu, jeste, da se ništa ne ceni punom cenom po spoljnjem izgledu, nego po suštini. Da se ne cene stvari po boji i obliku, nego po značenju. Da se ne ceni čovek po položaju i imanju, nego po srcu — po srcu u kome se sjedinjuje osećanje, um i volja. Prema toj, za svet vazda novoj nauci, nije rob onaj ko je spolja zarobljen, niti je slobodnjak onaj ko ima spoljnu, telesnu slobodu. Po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od sveta, a slobodnjak je onaj ko što više uživa od sveta. Po hrišćanskom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od živoga i slatkoga Hrista, a slobodnjak je onaj ko što više uživa od živoga i slatkoga Hrista. I još po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje tvori volju svoju a što više volju tuđu, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje volju tuđu. Po hrišćanskom pak poimanju rob je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje volju Božju, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju Božju a što manje svoju. Robovati Gospodu jedina je prava i čoveka dostojna sloboda, a robovati svetu i sebi, grehu i poroku, jedino je smrtonosno robovanje. Carevi na prestolu — čovek bi pomislio: ima li slobodnijih ljudi na zemlji? Pa ipak mnogi od careva bili su najniži i najnedostojniji robovi zemlje. Okovani hrišćani u tamnici — čovek bi pomislio: ima li bednijih robova na zemlji? Pa ipak hrišćanski mučenici u tamnici osećali su se slobodnim ljudima, i ispunjeni duhovnom radošću. pevali su psalme i uzdizali blagodarne molitve Bogu. Sloboda, skopčana s tugom i žalošću, nije sloboda no ropstvo. Samo je sloboda u Hristu skopčana s radošću neiskazanom. A radost trajna znak je prave slobode.

O Gospode Isuse, jedini Gospodaru blagi, koji nam daješ slobodu kad nas što jače vežeš za Sebe, učini nas što pre robovima Tvojim, da bismo prestali biti robovima ljutih i nemilosrdnih gospo dara. Tebi slava i hvala vavek. Amin.