1. Korinćanima 5,8

Pokazuje da je za hrišćane, zbog preizobilja darova koje su dobili, svako vreme - vreme praznika. Sin Božiji je postao čovek i bio zaklan zato, da bi ti praznovao - ali ne sa kvascem starog Adama, i ne sa životom prepunim zla ili, što je još gore, lukavstva, jer je zao svaki koji čini zlo, dok je lukavi onaj, koji ga (zlo) čini s pritajenom i podmuklom pomišlju.

"Nego u beskvasnim hlebovima iskrenosti (čistote) i istine."

Odnosno, vodeći neporočan i čist život, za razliku od onog poročnog, i istinit, tj. nelicemeran, bez ikakve podmuklosti, život kakav je suprotan lukavstvu. Osim toga, u reči: istina možeš da razumeš i suprotnost starozavetnim praobrazima, koji nisu bili istina, dok se od hrišćana zahteva da budu iznad starozavetnih praobraza. Najzad, pod čistotom možeš da podrazumevaš i čistotu u delanju, a pod istinom pravilnost (istinitost) u sozercanju