Sveto pismo

1. Korinćanima 4,9

9
Jer mislim da Bog nas apostole najstražnje postavi, kao one koji su na smrt osuđeni; jer bismo gledanje i svijetu i anđelima i ljudima.
δοκῶ γάρ, ὁ θεὸς ἡμᾶς τοὺς ἀποστόλους ἐσχάτους ἀπέδειξεν ὡς ἐπιθανατίους, ὅτι θέατρον ἐγενήθημεν τῷ κόσμῳ καὶ ἀγγέλοις καὶ ἀνθρώποις.

Tumačenje stiha

Komentari

Reči kakve su svojstvene ožalošćenom čoveku ili, bolje rečeno, onom koji želi da navede druge da se zastide. Kao što, kaže, vidim iz vaših postupaka, samo je nama, apostolima, Bog poverio da budemo poslednji od svih i osuđeni na smrt, tj. spremni za smrt. U stvari, iz toga, što ste se vi zacarili, mogu da zaključim da je nama određeno da budemo poslednji i kao osuđeni, mi, apostoli, tj. oni, koji su toliko stradanja podneli Hrista radi.

Jer postasmo prizor i anđelima i ljudima.

Mi nismo izloženi stradanjima samo u nekom uglu, nego po svim krajevima zemaljskim. Budući da naši postupci nisu nevažni, na nas ne motre samo ljudi, nego i angeli. Naime, naši podvizi su toliko veliki, da su dostojni i angelskog posmatranja (dosl. sozercanja), jer se mi ne borimo samo s ljudima, nego i sa silama zlih anđela.

Nazad na celo poglavlje