Sveto pismo

1. Korinćanima 4,6

6
A ovo, braćo moja, prigovorih sebi i Apolu vas radi, da se od nas naučite da ne mislite za sebe više nego što je napisano, i da se koga radi ne nadimate jedan na drugoga.
Ταῦτα δέ, ἀδελφοί, μετεσχημάτισα εἰς ἐμαυτὸν καὶ Ἀπολλῶν διʼ ὑμᾶς, ἵνα ἐν ἡμῖν μάθητε τό· Μὴ ὑπὲρ ἃ γέγραπται, ἵνα μὴ εἷς ὑπὲρ τοῦ ἑνὸς φυσιοῦσθε κατὰ τοῦ ἑτέρου.

Tumačenje stiha

Komentari

A ovo... tj. ono što je prethodno rečeno o razdorima, i ono što je zatim usledilo. Ja sam to, kaže, primenio na sebe i na Apolosa, da biste vi od nas naučili da ne mudruj ete više od onoga, što je napisano. A Pismo nas uči da se ne preuznosimo, govoreći: Koji hoće da bude prvi neka bude poslednji (Mk. 9; 35) i Koji se uzdiže, poniziće se (Mt.23; 12). U njemu ima i mnogo drugih, sličnih pouka. O tome, da ne sudimo drugima, kaže se ovako: Ne sudite, da vam se ne sudi (Mt. 7; 1).

Da se ne bi radi nekoga nadimali jedan na drugoga.

To govori narodu, unoseći različitost i u pouku i upravljajući slovo ponekad učenicima, a ponekad učiteljima i starešinama, kao što i sada postupa. Naime, Korinćani su se jedan pred drugim gordili svojim učiteljima, odnosno, učenik jednog učitelja preuznosio se pred učenikom drugog, jer je svog učitelja pretpostavljao drugome. Dobro je takvo učenje nazvao nadimanjem, izjednačujući ga s izraslinom ili otokom (tumorom) i uporedivši ga sa telom, naduvenim od rđavih sokova ili od vazduha.

Nazad na celo poglavlje