1. Korinćanima 4,3

Korinćani su stradali od sledeće bolesti. Oni, koji su se zbog učitelja međusobno podelili, postavili su se kao sudije, pa su ismevali i odbacivali pobožne ljude zbog njihove neukosti. Naprotiv, poročne ljude su prihvatali zbog njihove krasnorečivosti, brzopleto iznoseći sledeće prigovore: taj i taj je bolji od toga i toga, ovaj je niži od ovoga, onaj prevazilazi onoga a ovaj pak ovoga. Kad je Pavle rekao da se od upravitelja (ikonoma) zahteva da se svaki nađe veran, činilo se da je time dao povoda da sude o životu svakoga od njih, zbog čega bi došlo do još većih nesuglasica. Želeći da predupredi ovo zlo i da Korinćane uzdrži od suda, kaže: a ja najmanje marim. Time kao da kaže: smatram svojom sramotom da podležem vašem sudu. Da ih ne bi uvredio i pokazao da ih prezire, dodaje: ili kako mi sudi čovečiji dan. Neka, uostalom, niko ne optuži Pavla za nerazboritost, jer on to govori o samome sebi (njemu niko nije sudio): da ne bi sudili drugima, on to prihvata na sebe i time izvršava ono što je neophodno.