1. Korinćanima 2,4

Moja propoved nije bila ukrašena spoljašnjom ubedljivošću i krasnorečivošću, nego se sastojala u pokazivanju Duha, to jest imala je za svoj dokaz Samog Duha Svetog. To znači daje apostol, ili kroz blagodatno služenje Logosu (Reči) objavio veru svojim slušaocimana neki neobičan način, ili da je tvorio znakove i čuda, pošto je dodao: i sile, tj. znakova. U suštini, videti mrtve kako vaskrsavaju predstavljalo je snažan dokaz za istinitost vere. Kako pak i demoni pomoću privida tvore znamenja, apostol je dodao reč sile, pošto je prethodno pomenuo Duha. Time je pokazao da su njegovi znakovi zavisili od Svetog Duha. Uostalom reč sila može se shvatiti i drugačije: pošto je rekao da nije došao u mudrosti nego u slabosti, reči u pokazivanju Duha vezuje za mudrost, a rečsila suprotstavlja slabosti i kao da kaže: iako sam trpeo progone i bio bičevan, bio sam sve silniji, a to služi kao najveći dokaz za reč.